As 10 parábolas mais importantes de Jesus

3 И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје. 4 И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их; 5 а друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље. 6 И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше. 7 А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их. 8 А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет. 9 Ко има уши да чује нека чује.

25 И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? 26 А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш? 27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе. 28 Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.

29 А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој? 30 А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва. 31 А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође. 32 А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође. 33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се; 34 и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега. 35 И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. 36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци? 37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.

4 Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе? 5 И нашавши дигне је на раме своје радујући се, 6 и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену. 7 Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.

11 И рече: Један човек имаше два сина, 12 и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање. 13 И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно. 14 А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи. 15 И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње. 16 И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.

17 А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади! 18 Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби, 19 и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника. 20 И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га. 21 А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој. 22 А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. 23 И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. 24 Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.

25 А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање. 26 И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то? 27 А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео. 28 А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. 29 А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом; 30 а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено. 31 А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје. 32 Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.

45 Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер, 46 па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову: 10 Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник. 11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. 12 Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам. 13 А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме. 14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

14 Јер као што човек полазећи дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15 и једном, дакле, даде пет таланата, а другом два, а трећем један, сваком према његовој моћи; и отиде одмах. 16 А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17 Тако и онај што прими два доби и он још два. 18 А који прими један отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свог. 19 А по дугом времену дође господар тих слуга, и стаде се рачунати с њима. 20 И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: Господару! Предао си ми пет таланата; ево још пет таланата ја сам добио с њима. 21 А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог. 22 А приступивши и онај што је примио два таланта рече: Господару! Предао си ми два таланта; ево још два таланта ја сам добио с њима. 23 А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни! У малом био си ми веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свог. 24 А приступивши и онај што је примио један таланат рече: Господару! Знао сам да си ти тврд човек: жњеш где ниси сејао, и купиш где ниси вејао; 25 па се побојах и отидох те сакрих таланат твој у земљу; и ево ти своје. 26 А господар његов одговарајући рече му: Зли и лењиви слуго! Знао си да ја жњем где нисам сејао, и купим где нисам вејао: 27 Требало је дакле моје сребро да даш трговцима; и ја дошавши узео бих своје с добитком. 28 Узмите дакле од њега таланат, и подајте оном што има десет таланата. 29 Јер сваком који има, даће се, и претећи ће му; а од оног који нема, и шта има узеће се од њега. 30 И неваљалог слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.

19 Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се. 20 А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав, 21 и жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов. 22 А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га. 23 И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, 24 и повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену. 25 А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш. 26 И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе. 27 Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог, 28 јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења. 29 Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају. 30 А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се. 31 А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.

24 Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом, 25 а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде. 26 А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. 27 Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ? 28 А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо? 29 А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу. 30 Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

Прича о десет девојака. Поверено благо. О страшном суду.

1 Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жишке своје и изиђоше на сусрет женику. 2 Пет од њих беху мудре, а пет луде. 3 И луде узевши жишке своје не узеше са собом уља. 4 А мудре узеше уље у судовима са жишцима својим. 5 А будући да женик одоцни, задремаше све, и поспаше. 6 А у поноћи стаде вика: Ето женика где иде, излазите му на сусрет. 7 Тада усташе све девојке оне и украсише жишке своје. 8 А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свог, јер наши жишци хоће да се угасе. 9 А мудре одговорише говорећи: Да не би недостало и нама и вама, боље је идите к трговцима и купите себи. 10 А кад оне отидоше да купе, дође женик, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата. 11 А после дођоше и оне друге девојке говорећи: Господару! Господару! Отвори нам. 12 А Он одговарајући рече им: Заиста вам кажем: не познајем вас. 13 Стражите дакле, јер не знате дан ни час у који ће Син човечији доћи.