As 10 parábolas mais importantes de Jesus

3 Mnogo im je govorio služeći se pričama:

Priča o sejaču

„Gle, izađe sejač da seje. 4 I kako je sejao, neka zrna su pala kraj puta. No, došle su ptice i pozobale ih. 5 Druga zrna su pala na kamenito tle, gde nisu imala mnogo zemlje. Brzo su iznikla, jer zemlja nije bila duboka. 6 Ali kada je sunce sinulo, spržilo je biljke, i pošto nisu imale koren, posušile su se. 7 Neka zrna su pala među trnje. Trnje naraste i poguši biljke. 8 Ipak, neka zrna su pala na dobru zemlju i donela rod: neka stostruko, neka šezdesetostruko, a neka tridesetostruko. 9 Ko ima uši, neka sluša!"

Priča o milosrdnom Samarjaninu

25 Neki znalac Svetog pisma ustade i upita Isusa, s namerom da ga iskuša: „Učitelju, šta treba da činim da bih baštinio večni život?"

26 Isus mu odgovori: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako to tamo čitaš?"

27 Ovaj mu odgovori: „Voli Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim, i bližnjega svoga kao samoga sebe."

28 Isus mu reče: „Dobro si odgovorio. Čini tako i živećeš."

29 Ali ovaj, želeći da se opravda, upita Isusa: „Ko je moj bližnji?"

30 Isus na to reče: „Silazio neki čovek iz Jerusalima u Jerihon i dopao u ruke razbojnicima. Oni ga svuku, pretuku, pa odu, ostavljajući ga polumrtva. 31 Desilo se da je tim putem silazio neki sveštenik. Kada je video unesrećenog, nastavio je dalje. 32 I neki Levit je prolazio tim putem. Video je unesrećenog i nastavio dalje. 33 Tako je i neki Samarjanin putovao tuda. Kada je došao do unesrećenog, pogledao ga je i sažalio se nad njim. 34 Zatim mu je prišao, prelio njegove rane uljem i vinom i previo ih. Onda ga je stavio na svoje magare, odveo do gostionice i pobrinuo se za njega. 35 Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih gostioničaru, i rekao: ’Postaraj se za njega, pa ako potrošiš više, doplatiću ti kada se budem vraćao.’

36 Šta misliš: ko je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?" – upita Isus.

37 Ovaj odgovori: „Onaj koji je pokazao milosrđe prema njemu."

Isus mu onda reče. „Idi i ti i čini tako."

4 „Ko od vas, ako ima stotinu ovaca, pa mu se izgubi jedna, neće ostaviti devedeset devet u pustinji, dok ne nađe tu jednu? 5 Kad je nađe, stavlja je na svoja ramena sa radošću. 6 A kada dođe kući, poziva prijatelje i susede, i kaže im: ’Radujte se sa mnom, jer sam našao svoju ovcu koja se izgubila.’ 7 Kažem vam da će tako i na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset devet pravednika kojima nije potrebno pokajanje."

Priča o izgubljenom sinu

11 Isus nastavi: „Neki čovek imao dva sina. 12 Jednom, mlađi sin reče ocu: ’Oče, daj mi moj deo imovine.’ Tako otac podeli imovinu između njih.

13 Nekoliko dana kasnije, mlađi sin pokupi sve što ima i ode u daleku zemlju. Tamo je protraćio svoju imovinu na razvratan život. 14 A kada je potrošio sve, nastane velika glad u toj zemlji, i on počne da oskudeva. 15 Onda je otišao i pribio se uz jednog stanovnika te zemlje, koji ga je poslao na svoja polja da čuva svinje. 16 Žudeo je da napuni stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao.

17 No, došavši k sebi, reče: ’Koliko je slugu kod mog oca koji imaju hleba u izobilju, a ja ovde skapavam od gladi! 18 Ustaću i poći k mome ocu, pa ću mu reći: „Oče, zgrešio sam i Bogu* i tebi; 19 nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom. Primi me kao jednog od tvojih slugu."’ 20 Tako je ustao i krenuo svome ocu.

Ali, dok je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i izljubi.

21 Sin mu reče: ’Oče, zgrešio sam i Bogu* i tebi. Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom.’

22 Ali otac naredi svojim slugama: ’Brzo donesite najbolju odeću i obucite mu je. Stavite mu prsten na ruku i obujte mu sandale na noge 23 I uhvatite ugojeno tele i zakoljite ga, da jedemo i da se radujemo! 24 Jer je ovaj moj sin bio mrtav, ali je oživeo. Bio je izgubljen, ali je sada nađen.’ Onda počeše da proslavljaju.

25 Njegov stariji sin je bio na njivi. Kad je došao blizu kuće, čuo je da se svira i igra. 26 Pozvao je jednog slugu i upitao ga šta se to dešava. 27 Sluga mu reče: ’Došao je tvoj brat, pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, jer mu se vratio kući živ i zdrav.’

28 On se rasrdio i nije hteo da uđe u kuću. Otac izađe iz kuće, pa ga je molio da uđe. 29 Ali on odgovori ocu: ’Evo, toliko godina ti služim i nikada nisam prekršio nijednu tvoju zapovest, a nikad mi nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima. 30 Ali kada je došao ovaj tvoj sin koji je proćerdao tvoje imanje sa bludnicama, zaklao si ugojeno tele za njega.’

31 ’Sine moj – reče mu otac – ti si uvek sa mnom, i sve što je moje, to je i tvoje. 32 Ali treba da budemo veseli i da se radujemo, jer je ovaj tvoj brat bio mrtav, ali je oživeo; bio je izgubljen, ali je nađen.’"

45 Nadalje, Carstvo nebesko je slično trgovcu koji traga za lepim biserima. 46 A kada nađe jedan skupoceni biser, on ode da rasproda sve što ima i kupi ga.

Priča o fariseju i porezniku

9 A onima koji su se pouzdavali u svoju pravednost i nipodaštavali ostale, Isus je ispričao ovu priču: 10 „Dva čoveka su došla u hram da se mole. Jedan je bio farisej, a drugi poreznik. 11 Farisej je ustao i molio se u sebi ovako: ’Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubnici, ili kao ovaj poreznik. 12 Postim dva puta nedeljno i dajem desetak od svega što zaradim.’

13 Poreznik je stao podalje i nije se usuđivao da podigne pogled prema nebu. Udarao se u prsa i govorio: ’Bože, smiluj se meni grešniku!’

14 Kažem vam, ovaj je otišao opravdan pred Bogom, a ne prvi. Jer, svako ko se uznosi, biće ponižen, a ko se ponizi, biće uzvišen."

Priča o talantima

14 To je kao kad je čovek, polazeći na put, pozvao svoje sluge i predao im svoje imanje. 15 Tako je jednom dao pet talanata, drugom dva, a trećem jedan; svakome prema njegovoj sposobnosti, pa otputovao. 16 Onaj što je primio pet talanata odmah ode, poslova s njima, te zaradi drugih pet. 17 Isto tako je i onaj sa dva talanata zaradio druga dva. 18 A onaj koji je dobio jedan talanat, ode, iskopa jamu u zemlji, te sakrije novac svoga gospodara.

19 Posle dužeg vremena, vrati se gospodar onih slugu i počne da svodi račune sa njima. 20 Tada pristupi onaj sluga koji je dobio pet talanata i donese drugih pet, govoreći: ’Gospodaru, dao si mi pet talanata, i ja sam, evo, zaradio i drugih pet.’

21 Gospodar mu reče: ’Odlično, dobri i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’

22 Pristupi drugi sluga, pa reče: ’Gospodaru, dao si mi dva talanta, a ja sam, evo, zaradio druga dva.’

23 Gospodar mu reče: ’Vrlo dobro, valjani i verni slugo! Pošto si bio veran u malim stvarima, poveriću ti mnogo više. Uđi i proveseli se sa svojim gospodarem!’

24 Pristupi i onaj koji je dobio jedan talanat i reče: ’Gospodaru, znao sam da si strog čovek, žanješ gde nisi posejao i skupljaš gde nisi vejao. 25 Uplašio sam se, pa sam otišao i sakrio tvoj talanat u zemlju. Evo ti tvoje.’

26 Gospodar mu reče: ’Zli i lenji slugo! Ti si znao da žanjem gde nisam posejao i da skupljam gde nisam vejao? 27 Zato je trebalo da uložiš moj novac kod onih koji posluju sa novcem, i ja bih po povratku uzeo svoj novac sa kamatom.

28 Zato uzmite od njega taj talanat i dajte onome koji ima deset talanata. 29 Jer, svakome ko ima, još će se i dodati, i izobilovaće, a od onoga koji nema, oduzeće se i ono što ima. 30 A nekorisnog slugu izbacite u tamu najkrajnju. Tamo će biti plač i škrgut zuba.’

Priča o bogatašu i siromašnom Lazaru

19 Bio jednom neki bogataš. Oblačio se u odeću od skerleta i finog lana, i raskošno se gostio svaki dan. 20 Pred njegovim vratima je ležao jedan siromah koji se zvao Lazar, sav u čirevima, 21 željan da se najede mrvica koje su padale sa bogataševog stola. Psi su dolazili i lizali njegove rane.

22 Kada je siromah umro, anđeli ga odneše k Avrahamu. I bogataš je umro i bio sahranjen. 23 Dok se mučio u Svetu mrtvih, podigao je pogled i izdaleka video Avrahama i Lazara sa njim. 24 Onda povika: ’Oče Avrahame, smiluj mi se i pošalji Lazara da umoči samo vrh svoga prsta u vodu i rashladi mi jezik, jer se veoma mučim u ovoj vatri!’

25 Avraham mu odgovori: ’Sinko, seti se da si tokom svoga životnog veka primao dobre stvari, dok je Lazar primao loše. Sada se on ovde teši, a ti se mučiš. 26 Osim toga, između nas i vas postavljena je velika provalija, tako da oni koji bi hteli odavde k vama ne mogu da pređu, niti iko odande može da pređe k nama.’

27 Bogataš nastavi: ’Onda te molim, oče, da pošalješ Lazara u dom moga oca, 28 gde imam petoro braće. Neka ide i upozori ih da ne bi došli na ovo mesto mučenja.’

29 Avraham reče: ’Oni imaju Mojsija i Proroke, pa neka ih slušaju!’

30 Ali bogataš reče: ’Ne, oče Avrahame, oni će se pokajati ako neko dođe iz mrtvih.’

31 Avraham mu reče: ’Ako ne slušaju Mojsija i Proroke, neće ih ubediti ni ako neko ustane iz mrtvih.’"

Priča o kukolju

24 Isus im je ispričao drugu priču: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi. 25 Ali dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, poseje kukolj među žito i ode. 26 Kada je usev izrastao i doneo plod, pokazao se i kukolj. 27 Sluge pristupiše svome domaćinu, pa mu rekoše: ’Gospodaru, nisi li ti posejao dobro seme na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?’ 28 ’To je uradio neprijatelj’, odgovori im domaćin. Sluge ga onda upitaše: ’Hoćeš li, onda, da odemo i da ga pokupimo?’ 29 Domaćin im odgovori: ’Ne, da ne biste sa kukoljem iščupali i žito. 30 Ostavite neka oboje rastu do žetve. A u vreme žetve ću reći žeteocima: skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito odnesite u moju žitnicu.’"

Priča o deset devojaka

1 Tada će Carstvo nebesko biti kao deset devojaka, koje uzeše svoje svetiljke i izađoše u susret mladoženji. 2 Pet od njih bilo je nerazumno, a pet mudro. 3 Nerazumne, naime, uzevši svoje svetiljke nisu ponele sa sobom ulje; 4 mudre su, pak, u svojim svetiljkama ponele ulje. 5 Kako je mladoženja okasnio, one su sve zadremale i zaspale.

6 O ponoći nasta vika: ’Evo mladoženje! Izađite mu u susret!’

7 Tada one devojke ustadoše i urediše svoje svetiljke. 8 Nerazumne rekoše mudrima: ’Dajte nam od svoga ulja, jer nam se svetiljke gase.’ 9 Mudre devojke im odgovoriše: ’Da ne bi manjkalo i nama i vama, bolje idite trgovcima i kupite sebi.’

10 Kad su nerazumne otišle da kupe ulje, stiže mladoženja i ove koje su bile spremne uđu sa mladoženjom na svadbu, a vrata se zatvore.

11 Kasnije dođu i nerazumne devojke, govoreći: ’Gospodaru, gospodaru, otvori nam!’

12 Mladoženja im odgovori: ’Zaista vam kažem, ne poznajem vas.’

13 Bdite stoga, jer ne znate ni dana ni časa kada će Sin Čovečiji doći.