As 10 parábolas mais importantes de Jesus

3 Много им је говорио служећи се причама:

Прича о сејачу

„Гле, изађе сејач да сеје. 4 И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5 Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6 Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7 Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. 8 Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. 9 Ко има уши, нека слуша!"

Прича о милосрдном Самарјанину

25 Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?"

26 Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?"

27 Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе."

28 Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш."

29 Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?"

30 Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. 31 Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. 32 И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. 33 Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. 34 Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. 35 Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’

36 Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?" – упита Исус.

37 Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему."

Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако."

4 „Ко од вас, ако има стотину оваца, па му се изгуби једна, неће оставити деведесет девет у пустињи, док не нађе ту једну? 5 Кад је нађе, ставља је на своја рамена са радошћу. 6 А када дође кући, позива пријатеље и суседе, и каже им: ’Радујте се са мном, јер сам нашао своју овцу која се изгубила.’ 7 Кажем вам да ће тако и на небу бити већа радост због једног грешника који се покаје, него због деведесет девет праведника којима није потребно покајање."

Прича о изгубљеном сину

11 Исус настави: „Неки човек имао два сина. 12 Једном, млађи син рече оцу: ’Оче, дај ми мој део имовине.’ Тако отац подели имовину између њих.

13 Неколико дана касније, млађи син покупи све што има и оде у далеку земљу. Тамо је протраћио своју имовину на развратан живот. 14 А када је потрошио све, настане велика глад у тој земљи, и он почне да оскудева. 15 Онда је отишао и прибио се уз једног становника те земље, који га је послао на своја поља да чува свиње. 16 Жудео је да напуни стомак рошчићима које су свиње јеле, али му нико није давао.

17 Но, дошавши к себи, рече: ’Колико је слугу код мог оца који имају хлеба у изобиљу, а ја овде скапавам од глади! 18 Устаћу и поћи к моме оцу, па ћу му рећи: „Оче, згрешио сам и Богу* и теби; 19 нисам више достојан да се зовем твојим сином. Прими ме као једног од твојих слугу."’ 20 Тако је устао и кренуо своме оцу.

Али, док је још био далеко, угледа га његов отац и сажали се, па потрча, загрли га и изљуби.

21 Син му рече: ’Оче, згрешио сам и Богу* и теби. Нисам више достојан да се зовем твојим сином.’

22 Али отац нареди својим слугама: ’Брзо донесите најбољу одећу и обуците му је. Ставите му прстен на руку и обујте му сандале на ноге 23 И ухватите угојено теле и закољите га, да једемо и да се радујемо! 24 Јер је овај мој син био мртав, али је оживео. Био је изгубљен, али је сада нађен.’ Онда почеше да прослављају.

25 Његов старији син је био на њиви. Кад је дошао близу куће, чуо је да се свира и игра. 26 Позвао је једног слугу и упитао га шта се то дешава. 27 Слуга му рече: ’Дошао је твој брат, па је твој отац заклао угојено теле, јер му се вратио кући жив и здрав.’

28 Он се расрдио и није хтео да уђе у кућу. Отац изађе из куће, па га је молио да уђе. 29 Али он одговори оцу: ’Ево, толико година ти служим и никада нисам прекршио ниједну твоју заповест, а никад ми ниси дао јаре да се провеселим са својим пријатељима. 30 Али када је дошао овај твој син који је проћердао твоје имање са блудницама, заклао си угојено теле за њега.’

31 ’Сине мој – рече му отац – ти си увек са мном, и све што је моје, то је и твоје. 32 Али треба да будемо весели и да се радујемо, јер је овај твој брат био мртав, али је оживео; био је изгубљен, али је нађен.’"

45 Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. 46 А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.

Прича о фарисеју и порезнику

9 А онима који су се поуздавали у своју праведност и ниподаштавали остале, Исус је испричао ову причу: 10 „Два човека су дошла у храм да се моле. Један је био фарисеј, а други порезник. 11 Фарисеј је устао и молио се у себи овако: ’Боже, хвала ти што нисам као остали људи, разбојници, неправедници, прељубници, или као овај порезник. 12 Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што зарадим.’

13 Порезник је стао подаље и није се усуђивао да подигне поглед према небу. Ударао се у прса и говорио: ’Боже, смилуј се мени грешнику!’

14 Кажем вам, овај је отишао оправдан пред Богом, а не први. Јер, свако ко се узноси, биће понижен, а ко се понизи, биће узвишен."

Прича о талантима

14 То је као кад је човек, полазећи на пут, позвао своје слуге и предао им своје имање. 15 Тако је једном дао пет таланата, другом два, а трећем један; свакоме према његовој способности, па отпутовао. 16 Онај што је примио пет таланата одмах оде, послова с њима, те заради других пет. 17 Исто тако је и онај са два таланата зарадио друга два. 18 А онај који је добио један таланат, оде, ископа јаму у земљи, те сакрије новац свога господара.

19 После дужег времена, врати се господар оних слугу и почне да своди рачуне са њима. 20 Тада приступи онај слуга који је добио пет таланата и донесе других пет, говорећи: ’Господару, дао си ми пет таланата, и ја сам, ево, зарадио и других пет.’

21 Господар му рече: ’Одлично, добри и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’

22 Приступи други слуга, па рече: ’Господару, дао си ми два таланта, а ја сам, ево, зарадио друга два.’

23 Господар му рече: ’Врло добро, ваљани и верни слуго! Пошто си био веран у малим стварима, поверићу ти много више. Уђи и провесели се са својим господарем!’

24 Приступи и онај који је добио један таланат и рече: ’Господару, знао сам да си строг човек, жањеш где ниси посејао и скупљаш где ниси вејао. 25 Уплашио сам се, па сам отишао и сакрио твој таланат у земљу. Ево ти твоје.’

26 Господар му рече: ’Зли и лењи слуго! Ти си знао да жањем где нисам посејао и да скупљам где нисам вејао? 27 Зато је требало да уложиш мој новац код оних који послују са новцем, и ја бих по повратку узео свој новац са каматом.

28 Зато узмите од њега тај таланат и дајте ономе који има десет таланата. 29 Јер, свакоме ко има, још ће се и додати, и изобиловаће, а од онога који нема, одузеће се и оно што има. 30 А некорисног слугу избаците у таму најкрајњу. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.’

Прича о богаташу и сиромашном Лазару

19 Био једном неки богаташ. Облачио се у одећу од скерлета и финог лана, и раскошно се гостио сваки дан. 20 Пред његовим вратима је лежао један сиромах који се звао Лазар, сав у чиревима, 21 жељан да се наједе мрвица које су падале са богаташевог стола. Пси су долазили и лизали његове ране.

22 Када је сиромах умро, анђели га однеше к Аврахаму. И богаташ је умро и био сахрањен. 23 Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Аврахама и Лазара са њим. 24 Онда повика: ’Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’

25 Аврахам му одговори: ’Синко, сети се да си током свога животног века примао добре ствари, док је Лазар примао лоше. Сада се он овде теши, а ти се мучиш. 26 Осим тога, између нас и вас постављена је велика провалија, тако да они који би хтели одавде к вама не могу да пређу, нити ико оданде може да пређе к нама.’

27 Богаташ настави: ’Онда те молим, оче, да пошаљеш Лазара у дом мога оца, 28 где имам петоро браће. Нека иде и упозори их да не би дошли на ово место мучења.’

29 Аврахам рече: ’Они имају Мојсија и Пророке, па нека их слушају!’

30 Али богаташ рече: ’Не, оче Аврахаме, они ће се покајати ако неко дође из мртвих.’

31 Аврахам му рече: ’Ако не слушају Мојсија и Пророке, неће их убедити ни ако неко устане из мртвих.’"

Прича о кукољу

24 Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. 26 Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. 27 Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ 28 ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ 29 Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. 30 Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’"

Прича о десет девојака

1 Тада ће Царство небеско бити као десет девојака, које узеше своје светиљке и изађоше у сусрет младожењи. 2 Пет од њих било је неразумно, а пет мудро. 3 Неразумне, наиме, узевши своје светиљке нису понеле са собом уље; 4 мудре су, пак, у својим светиљкама понеле уље. 5 Како је младожења окаснио, оне су све задремале и заспале.

6 О поноћи наста вика: ’Ево младожење! Изађите му у сусрет!’

7 Тада оне девојке устадоше и уредише своје светиљке. 8 Неразумне рекоше мудрима: ’Дајте нам од свога уља, јер нам се светиљке гасе.’ 9 Мудре девојке им одговорише: ’Да не би мањкало и нама и вама, боље идите трговцима и купите себи.’

10 Кад су неразумне отишле да купе уље, стиже младожења и ове које су биле спремне уђу са младожењом на свадбу, а врата се затворе.

11 Касније дођу и неразумне девојке, говорећи: ’Господару, господару, отвори нам!’

12 Младожења им одговори: ’Заиста вам кажем, не познајем вас.’

13 Бдите стога, јер не знате ни дана ни часа када ће Син Човечији доћи.