Reconhecer: o que significa admitir a autoridade de Cristo
O que significa reconhecer a Jesus como Senhor
Na Bíblia, reconhecer a Cristo vai além de uma concordância intelectual: trata-se de admitir a autoridade dele sobre toda a vida e declarar essa verdade sem reservas. O apóstolo Paulo explica que a fé interior e a declaração pública são inseparáveis no processo da salvação:
Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.(Римљанима посланица светог апостола Павла 10:9)
Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.(Римљанима посланица светог апостола Павла 10:10)
Essa confissão pessoal antecipa o que a Escritura descreve como o desfecho da própria história. Chegará o momento em que toda a criação admitirá, de forma incontestável, o domínio soberano de Deus e de Cristo:
Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.(Римљанима посланица светог апостола Павла 14:11)
и сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.(Филибљанима посланица светог апостола Павла 2:11)
A confissão da fé e a perseverança
Declarar publicamente que Jesus é o Filho de Deus marca a comunhão do cristão com o Pai. Essa postura exige firmeza contínua, com a promessa de que Cristo mesmo honra diante do Pai quem persevera fiel:
Који призна да је Исус Син Божји, Бог у њему стоји и он у Богу.(Прва саборна посланица светог апостола Јована Богослова 4:15)
Који победи он ће се обући у хаљине беле, и нећу избрисати име његово из књиге живота, и признаћу име његово пред Оцем својим и пред анђелима Његовим.(Откривење светог Јована Богослова 3:5)
Timóteo foi lembrado por Paulo sobre a boa confissão feita na presença de muitas testemunhas. Guardar essa declaração até o fim é a resposta prática de quem confia na fidelidade divina:
Бори се у доброј борби вере, мучи се за вечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многим сведоцима.(Тимотију посланица прва светог апостола Павла 6:12)
да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;(Јеврејима посланица светог апостола Павла 10:23)
Reconhecer o próprio pecado diante de Deus
O reconhecimento bíblico também se volta para dentro: admitir faltas e culpas diante do Senhor é o caminho indispensável para o perdão. No Salmo 32, Davi relata o alívio que experimentou ao deixar de esconder suas transgressões:
Грех свој казах Теби,
и кривице своје не затајих;
рекох: Исповедам Господу преступе своје;
и Ти скиде с мене кривицу греха мог.(Псалми Давидови 32:5)
Ao reconhecer suas falhas e se voltar para o Senhor, o crente encontra a verdadeira segurança, sabendo quem Deus é e descansando na sua fidelidade e glória:
Господ је део мој, говори душа моја;
зато ћу се у Њега уздати.(Плач Јеремијин 3:24)
Ко је тај цар славе?
Господ над војскама! Он је цар славе.(Псалми Давидови 24:10)
Este artigo te tocou? Faça uma oração!
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.