3 Био је презрен и од људи одбачен,

човек у боловима и страдању вичан,

и као онај од ког заклањају лице,

био је презрен и за нас безначајан.

4 А он је наше болове понео,

и наше болести на себе узео.

Ми смо, пак, сматрали

да га Бог туче, удара и понижава.

28 Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. 29 Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!"

21 На ово сте позвани, зато што је и Христос трпео за вас и оставио вам пример да идете његовим стопама.

10 да бих упознао њега и силу његовога васкрсења, и суделовао у његовим патњама, наликујући њему у његовој смрти,

3 Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, 4 постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду.

18 Сматрам, наиме, да патње које нас тренутно сналазе нису ништа у поређењу са славом која има да се открије на нама.

17 Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе.

5 Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа.

29 Јер вама је исказана милост, не само да верујете у Христа, већ и да трпите ради њега.

1 Пошто је, дакле, Христос пропатио телом, и ви се наоружајте истом мишљу. Наиме, ко је пропатио телом престао је да греши.

3 Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. 4 Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши.

2 Носите бремена један другога, па ћете тако испунити Христов закон.

19 Многа зла сналазе праведника,

али Господ га избавља од свих.

10 А Бог, милостив у свему, који вас је по Христу Исусу позвао у вечну славу, он ће вас, након ваше кратке патње усавршити, учврстити, оснажити и утемељити.

14 Наиме, блажени сте ако трпите за праведност. Не дајте да вас уплаше нити збуне.

20 Јов је тада устао и поцепао своју одећу. Обријао је своју главу, бацио се на тло и поклонио. 21 Рекао је:

„Го сам изашао из утробе мајке своје

и го ћу да се вратим тамо!

Господ је дао – Господ је узео!

Благословено нека је име Господње!"

17 О, како је благословен човек кога Бог прекорева!

Зато не презири опомену Свемоћнога.

38 Ко не узима свој крст и не следи ме, није достојан мене.

39 Ко хоће да нађе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, наћи ће га.

23 Док се мучио у Свету мртвих, подигао је поглед и издалека видео Аврахама и Лазара са њим. 24 Онда повика: ’Оче Аврахаме, смилуј ми се и пошаљи Лазара да умочи само врх свога прста у воду и расхлади ми језик, јер се веома мучим у овој ватри!’

3 Он те је кротио, пустио те да гладујеш, па те је нахранио маном за коју ниси знао ни ти ни твоји преци, да те научи да човек не живи само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Господњих.

35 Према томе, ко ће нас одвојити од Христове љубави? Невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?

3 Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.

22 Међутим, Бог ми је помагао све до данашњега дана, те стојим ту и сведочим и неугледнима и угледнима. Ја не говорим ништа друго осим онога што су Пророци и Мојсије рекли да ће се догодити: 23 да ће Христос пострадати и да ће, као први који је васкрсао из мртвих, навестити светло народу израиљском и незнабошцима."

14 Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа.