7 Тада Господ Бог начини човека од земног праха и удахну му у носнице дах живота, те поста човек живо биће.

13 Да, ти си ми нутрину створио,

саткао ме у утроби мајке моје!

14 Хвалићу те што сам такав саздан,

запањујуће диван,

што су ти дела чудесна;

а душа је моја тога добро свесна.

15 Моје кости теби нису сакривене биле,

док сам био стваран на тајноме месту;

док сам био обликован у дубини земље.

16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;

у твојој су књизи записани дани моји одређени,

а да још ни један од њих постојао није!

9 Јер у теби је врело живота,

у твом светлу ми видимо светло.

33 Кроз свој живот певаћу Господу,

док ме има Бога мога прослављаћу!

6 Исус му рече: „Ја сам Пут и Истина и Живот. Нико не долази к Оцу осим по мени.

10 Лопов долази само да украде, закоље и уништи. Ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.

25 Исус јој одговори: „Ја сам васкрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26 И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?"

35 Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети.

38 Ко верује у мене, као што каже Писмо: ’Из његове нутрине ће потећи реке живе воде.’"

20 Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене.

20 Зато не живим више ја, него Христос живи у мени. А живот који сад живим у телу, живим вером у Сина Божијега, који ме је заволео и дао свој живот за мене.

12 Научи нас да бројимо своје дане тако,

да бисмо срце мудро задобили!

10 Сине мој, послушај и прихвати речи моје

и много ће година живота твога бити.

23 Од свега што се чува ти највише чувај срце своје,

јер су у њему извори живота.

23 Од свега што се чува ти највише чувај срце своје,

јер су у њему извори живота.

8 Ко срце испитује, самог себе воли;

ко се држи разборитости проналази добро.

3 Ко год чува уста своја чува живот свој,

а пропаст следује ономе ко шири своје усне.

17 На стази живота је онај ко пази на опомену,

а тумара онај ко не мари за укор.

27 Врело је живота богобојазност

и одвраћа од смртних замки.

21 Ко правди и љубави тежи

налази и живот и правду и част.

15 Брижљиво пазите како се опходите. Не понашајте се као неразумни, него као мудри! 16 Искористите време јер су дани зли.

4 Објави ми, Господе, своје путеве,

научи ме својим стазама.

6 Да, доброта и милост твоја

пратиће ме у све дане живота мога

и ја ћу становати у Дому Господњем

у данима многим.

26 Нека ми окопне и тело и срце,

Бог је довека стена мога срца

и баштина моја.

7 Од свакога зла Господ ће те заштитити,

заштитиће душу твоју.

8 Господ ће те заштитити када будеш одлазио

и кад будеш долазио,

од сада па довека!

3 Ти си моја стена и тврђава,

ради свог имена води ме, усмеравај.

4 Једно тражим од Господа

и за тиме жудим:

да пребивам у Дому Господњем

кроз све дане свог живота;

да посматрам лепоту Господњу,

и савет потражим у његовом Дому.

7 Умири се пред Господом,

ишчекуј га са стрпљењем;

не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,

на човека који сплиће сплетке.

93 Довека памтим одредбе твоје,

јер ме оне у животу држе.

25 Зато вам кажем: не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за тело, чиме ћете се оденути. Није ли живот вреднији од хране и тело од одеће? 26 Погледајте птице на небу! Нити сеју, нити жању, нити сабиру у житнице, а ваш Отац небески их храни. Зар ви не вредите много више од њих? 27 Ко од вас може бринући се продужити себи живот, макар само за један час?*

36 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди?

34 Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37 Шта може човек дати у замену за свој живот? 38 А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима."

15 Онда се обратио свима: „Пазите и чувајте се сваке похлепе, јер ничији живот не зависи од обиља његових добара, колико год да их има."

3 А вечни живот је ово: да упознају тебе, јединог и правог Бога, и Исуса Христа, кога си ти послао.

23 Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је вечни живот у нашем Господу Христу Исусу.

2 Не прилагођавајте се овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да бисте могли да просудите шта је Божија воља, шта је добро, угодно и савршено.

7 Живимо, наиме, по вери, а не по гледању.

14 Настојте да будете у миру са свима, и радите на своме посвећењу, без којег нико неће видети Господа.

11 Ревносно се трудите да мирно живите, да гледате своја посла, и радите својим рукама, баш као што смо вам већ рекли, 12 да би ваш живот био за пример неверујућима и да ни од кога не зависите.

23 Све што радите, радите целим срцем, као за Господа, а не за људе, 24 знајући да ћете од Господа примити као награду оно што вам је он припремио. Христу Господу служите!

12 Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле.

13 Ко је мудар и разуман међу вама? Нека добрим живљењем покаже своја дела у мудрој кроткости.

10 Јер Писмо каже:

„Ко жели да ужива живот

и да добре дане види,

од зла говора нека се уздржи,

и нек му усне не говоре лажи.

11 Зла нека се клони, а добро нека чини,

нека тражи мир и за њим нека иде.

6 Нек Господа слави све што дише!

Славите Господа!

1 Све има своје доба и свака ствар под небесима има прикладно време:

16 Јер, ја ти данас заповедам да волиш Господа, Бога свога, да следиш његове путеве и држиш његове заповеди, уредбе и прописе, да би живео, те да би те умножио Господ, Бог твој, и да би те благословио у земљи у коју улазиш да је заузмеш.

12 Поштуј свога оца и своју мајку, да би ти се продужили дани на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.

10 У нашем је веку седамдесет лета,

осамдесет лета ако смо у снази;

њихово најбоље – тегоба и мука –

брзо прођу и ми одлетимо.

4 „Објави ми, Господе, мој свршетак

и колика је дужина мојих дана,

да бих знао како сам пролазан.

5 Ето, дао си ми дане не дуже од педља,

и век је мој као ништа пред тобом;

сваки човек, наизглед сигуран,

тек је дашак. Села

6 Баш као сенка човек пролази;

узалуд се кида и скупља богатство,

а не зна ко ће га побрати.

12 Који човек воли живот?

Ко жели да добре дане види?

13 Нек се твој језик од зла уздржи,

нек ти усне не говоре лажи,

14 зла се клони, а добро чини,

тражи мир и за њим ти иди.

31 Прелепа је круна коса седа

кад се нађе на праведном путу.

19 Као што се лице одсликава у води

тако се и срце човека у човеку види.