Коринћанима посланица прва светог апостола Павла 12

12 Јер као што је тело једно и уде има многе, а сви уди једног тела, премда су многи, једно су тело: тако и Христос. 13 Јер једним духом ми се сви крстисмо у једно тело, били Јевреји, или Грци, или робови, или сами своји; и сви се једним Духом напојисмо.

14 Јер тело није један уд, него многи. 15 Ако каже нога; ја нисам рука, нисам од тела; еда ли зато није од тела? 16 И ако каже ухо; ја нисам око, нисам од тела; еда ли зато није од тела? Кад би све тело било око, где је чувење? 17 А кад би све било чувење, где је мирисање? 18 Али Бог постави све уде у телу како је кога хтео. 19 А кад би сви били један уд, где је тело? 20 Сад су пак многи уди, а једно тело.

21 Али око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми. 22 Него још који се уди тела чине да су најслабији најпотребнији су. 23 И који нам се чине да су најсрамотнији на телу, на оне ударамо највећу част; 24 и непоштени наши уди највеће поштење имају; а поштени уди не требају. Али Бог сложи тело и најхуђем уду даде највећу част, 25 да не буде распре у телу, него да се уди једнако брину један за другог. 26 И ако страда један уд, с њим страдају сви уди; а ако ли се један уд слави, с њим се радују сви уди.

27 А ви сте тело Христово, и уди међу собом.