10 И она, тужна у срцу помоли се Господу плачући много. 11 И заветова се говорећи: Господе над војскама! Ако погледаш на муку слушкиње своје, и опоменеш ме се, и не заборавиш слушкиње своје, него даш слушкињи својој мушко чедо, ја ћу га дати Господу докле је год жив, и бритва неће прећи преко главе његове.
13 Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху а глас јој се не чујаше; стога Илије помисли да је пијана. 14 Па јој рече Илије: Докле ћеш бити пијана? Отрезни се од вина свог. 15 Али Ана одговори и рече: Нисам пијана, господару, него сам жена тужна у срцу; нисам пила вина ни силовитог пића; него изливам душу своју пред Господом.
20 И кад би време, пошто Ана затрудне, роди сина и наде му име Самуило, јер, рече, испросих га у Господа.
27 Молих се за ово дете, и испуни ми Господ молбу моју, за шта сам Га молила. 28 Зато и ја дајем њега Господу, докле је год жив, да је дат Господу.
И поклонише се онде Господу.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.