Atos 16

16 А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. 17 Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења. 18 И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час.

19 А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима. 20 И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду, 21 и проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани. 22 И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају. 23 И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 24 Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.

25 А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху. 26 А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27 А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи. 28 А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде. 29 А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили; 30 и изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем? 31 А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој. 32 И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом. 33 И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах. 34 И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога.

35 А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека. 36 А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром. 37 А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас. 38 А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани; 39 и дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града. 40 А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше.