23 А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине. 24 А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима; 25 који устима Давида слуге свог рече:
Зашто се буне незнабошци,
и народи измишљају празне речи?
26 Састаше се цареви земаљски,
и кнезови се сабраше уједно
на Господа и на Христа Његовог.
27 Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим, 28 да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде. 29 И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју; 30 и пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса. 31 И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
Domínio Público. Esta tradução bíblica de domínio público é trazida a você por cortesia de eBible.org.