1 Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене. 2 (А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.) 3 Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је. 4 А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

5 А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара. 6 А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше. 7 А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју. 8 Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо? 9 Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света; 10 а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему. 11 Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим. 12 Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће. 13 А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна. 14 Тада им Исус каза управо: Лазар умре.