Свето Јеванђеље по Јовану 20

11 А Марија стајаше напољу код гроба и плакаше. И кад плакаше надвири се над гроб, 12 и виде два анђела у белим хаљинама где седе један чело главе а један чело ногу где беше лежало тело Исусово. 13 И рекоше јој они: Жено! Што плачеш? Рече им: Узеше Господа мог, и не знам где Га метнуше. 14 И ово рекавши обазре се натраг, и виде Исуса где стоји, и не знаше да је Исус. 15 Исус јој рече: Жено! Што плачеш? Кога тражиш? А она мислећи да је вртлар рече Му: Господине! Ако си Га ти узео кажи ми где си Га метнуо, и ја ћу Га узети. 16 Исус јој рече: Марија! А она обазревши се рече Му: Равуни! Које значи учитељу. 17 Рече јој Исус: Не дохватај се до мене, јер се још не вратих к Оцу свом; него иди к браћи мојој, и кажи им: Враћам се к Оцу свом и Оцу вашем, и Богу свом и Богу вашем. 18 А Марија Магдалина отиде, и јави ученицима да виде Господа и каза јој ово.