1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи, 2 говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше. 3 А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику. 4 И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим, 5 но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује. 6 Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија. 7 А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ? 8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?