Lucas 24

13 И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус. 14 А они говораху међу собом о свима овим догађајима. 15 И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима. 16 А очи им се држаху да Га не познаше. 17 А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели? 18 А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана? 19 И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом; 20 како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га? 21 А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би. 22 А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу, 23 и не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив. 24 И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше. 25 И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци! 26 Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју? 27 И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

28 И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде. 29 И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи. 30 И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им. 31 Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде. 32 И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо? 33 И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима, 34 који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону. 35 И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.