1 Једанпут пак, кад народ належе к Њему да слушају реч Божију Он стајаше код језера генисаретског, 2 и виде две лађе где стоје у крају, а рибари беху изишли из њих и испираху мреже: 3 И уђе у једну од лађа која беше Симонова, и замоли га да мало одмакне од краја; и седавши учаше народ из лађе. 4 А кад преста говорити, рече Симону: Хајде на дубину, и баците мреже своје те ловите. 5 И одговарајући Симон рече Му: Учитељу! Сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо: али по Твојој речи бацићу мрежу. 6 И учинивши то ухватише велико мноштво риба, и мреже им се продреше. 7 И намагоше на друштво које беше на другој лађи да дођу да им помогну; и дођоше, и напунише обе лађе тако да се готово потопе. 8 А кад виде Симон Петар, припаде ка коленима Исусовим говорећи: Изиђи од мене, Господе! Ја сам човек грешан. 9 Јер беше ушао страх у њега и у све који беху с њим од мноштва риба које ухватише; 10 а тако и у Јакова и Јована, синове Зеведејеве, који беху другови Симонови. И рече Исус Симону: Не бој се; одселе ћеш људе ловити. 11 И извукавши обе лађе на земљу оставише све, и отидоше за Њим.