3 И дођоше к Њему с одузетим кога су носили четворо. 4 И не могући приближити се к Њему од народа открише кућу где Он беше, и прокопавши спустише одар на коме одузети лежаше. 5 А Исус видевши веру њихову рече узетоме: Синко! Опраштају ти се греси твоји. 6 А онде сеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 7 Шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једног Бога? 8 И одмах разумевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? 9 Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се греси, или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? 10 Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, (рече узетоме:) 11 Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома. 12 И уста одмах, и узевши одар изађе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: Никада тога видели нисмо.