Neemias 4

Зидање се наставља и поред поруга и сметњи.

1 А кад чу Санавалат да зидамо зид, разгневи се и расрди се врло, и ругаше се Јеврејима, 2 и говораше пред браћом својом и војницима самаријским: Шта раде ти немоћни Јудејци? Хоћемо ли их оставити? Хоће ли приносити жртве? Хоће ли сада свршити? Еда ли ће у живот повратити из праха камење спаљено? 3 А Товија Амонац који беше уза њ рече: Нека зидају; да лисица дође провалиће камени зид њихов. 4 Чуј, Боже наш, како нас презиру; обрати руг њихов на њихову главу, и дај да буду грабеж у земљи где би робовали. 5 И не покривај безакоња њихова, и грех њихов да се не избрише пред Тобом, јер Те дражише за оне који зидају.

6 И тако зидасмо зид, и сав се зид састави до половине, и народ имаше вољу да ради.