3 Јер гле, и коњима мећемо жвале у уста да нам се покоравају, и све тело њихово окрећемо. 4 Гле и лађе, ако су и велике и силни их ветрови гоне, окрећу се малом крмицом куда хоће онај који управља. 5 А тако је и језик мали уд, и много чини.

Гле, мала ватра, и колике велике шуме сажеже. 6 И језик је ватра, свет пут неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тело, и палећи време живота нашег, и запаљујући се од пакла. 7 Јер сав род звериња и птица, и бубина и риба, припитомљава се и припитомио се роду човечијем; 8 а језик нико од људи не може припитомити, јер је немирно зло, пуно једа смртоноснога.