Давидово помазање
1 Господ рече Самуилу: „Докле ћеш жалити за Саулом кад сам га ја одбацио као цара над Израиљем? Напуни уљем свој рог и пођи; шаљем те к Јесеју у Витлејем, јер сам изабрао за цара једног од његових синова."
6 Кад су дошли, Самуило је видео Елијава и помислио: „Јамачно пред Господом стоји његов помазаник!"
10 Јесеј је довео свих седам синова пред Самуила, али Самуило рече Јесеју: „Господ није изабрао ни једног од ових." 11 Самуило упита Јесеја: „Јесу ли то сви младићи?"
Јесеј одговори: „Остао је још најмлађи. Ено га, чува овце."
Самуило рече Јесеју: „Пошаљи по њега, јер нећемо седати за сто док он не дође."
12 Јесеј посла по њега и доведе га. Момак је био румених образа, лепих очију и лепог изгледа.
Господ рече: „Устани и помажи га: то је тај!"
13 Самуило је узео рог с уљем и помазао га усред његове браће. Дух Господњи је обузео Давида од тог дана. Затим је Самуило устао и вратио се у Раму.