2. Књига о царевима 4

Јелисеј и удовичино уље

1 Жена једног од пророчких синова завапи Јелисеју: „Твој слуга је умро а ти знаш да се твој слуга бојао Господа. А сад је дошао зајмодавац да одведе моја два сина да му буду робови."

2 Јелисеј јој одговори: „Шта да урадим за тебе? Шта имаш у кући?"

Она рече: „Твоја слушкиња нема ништа у кући осим једног крчага уља."

3 Он јој рече: „Иди и позајми празне посуде од свих својих суседа; нека их не буде мало. 4 Затим уђи и затвори врата за собом и за својом децом, па наливај уље у све те посуде; и како се који напуни, ти га склони."

5 Она оде од њега, затвори врата за собом и за својим синовима. Они су јој доносили посуде, а она је наливала у њих. 6 Кад су све посуде биле пуне, она рече свом сину: „Донеси ми још посуда."

Али он јој рече: „Нема више посуда." Тада је уље стало.

7 Она дође и рече то човеку Божијем, а он јој рече: „Иди, продај уље и подмири свој дуг; ти и твоји синови ћете живети од онога што остане."