5 Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.
6 Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. 7 Онда је заповедио да вичу по Ниниви:
„По налогу цара и његових великаша:
’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. 8 Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. 9 Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’"