Lucas 1

67 А Захарија, отац Јованов, испуњен Светим Духом, поче да пророкује:

68 „Благословен да је Господ, Бог Израиљев,

што дође међу свој народ и откупи га.

69 Подиже нам силнога Спаситеља,

од рода Давидова, слуге свога,

70 како обећа давно

преко својих светих пророка:

71 да нас спасе од наших душмана

и од руку оних који нас мрзе;

72 да ће исказати милост прецима нашим

и сетити се свога светог савеза,

73 по заклетви датој праоцу нашем Аврахаму,

да ће нам дати:

74 да му без страха служимо,

од душманске руке избављени,

75 живећи свето и праведно

пред њим у све дане наше.

76 А ти, дете моје, зваћеш се ’пророк Свевишњега’,

јер ћеш ићи пред Господом

да припремиш путеве за њега.

77 Ти ћеш довести до спознаје његов народ

да је спасење у опроштењу њихових греха,

78 по милостивом срцу Бога нашега,

од којег ће нам доћи*1,78 Дословно: излазак звезде и изданак биљке. Септуагинта преводи ову реч са излазак, што може да се односи и на једно и на друго. Могуће је да Лука има на уму обе слике, и излазак звезде и изданак биљке. Слика пророчки говори о доласку Давидовог изданка, то јест, Христа. (Зах 3,8; 6,12; Јер 23,5; 4. Мој 24,17; Мал 3,2.) светлост зоре са висине,

79 да обасја оне што живе у тами

и под сенком смрти бораве,

и да наше стопе на пут мира усмери."