21 Невољу носим у срцу своме,
али гајим наду у мислима:
22 Није нас нестало јер није престала љубав Господња,
јер није пресушило милосрђе његово,
23 они се обнављају сваког јутра,
верност му је зајамчена као излазак сунца.
24 Кад Господа имам, ништа ми не треба,
и зато се уздам у њега.
Бог – једино уздање
25 Господ је добар према човеку
који се у Бога узда, који га тражи.
26 Добро је чекати га смирено,
очекивати спасење од Господа.