19 Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова. 20 Творевина је потчињена пролазности, и то не својевољно, него по вољи онога који ју је потчинио, у нади 21 да ће и она сама бити ослобођена ропства пропадљивости, ради слободе и славе деце Божије.
22 Знамо, наиме, да читава творевина уздише и мучи се све до сада, као жена на порођају. 23 И не само творевина, него и ми који имамо Духа као први од Божијих дарова, такође уздишемо очекујући усиновљење, откупљење свога тела. 24 Надом смо, наиме, спасени. А нада која се види није нада. Јер, онај који види, чему да се нада? 25 Али, ако се надамо ономе што не видимо, то онда стрпљиво очекујемо.