Jovan 20

Isus se javlja Mariji iz Magdale

11 A Marija je stajala ispred groba i plakala. Sva u suzama, zavirila je u grob 12 i ugledala dva anđela u beloj odeći kako sede na mestu gde je počivalo Isusovo telo. Jedan kod mesta gde je bila Isusova glava, a drugi kod mesta gde su mu bile noge.

13 Anđeli je upitaše: „Ženo, zašto plačeš?"

Ona im odgovori: „Uzeli su mog Gospoda, a ja ne znam gde su ga sklonili." 14 Rekavši ovo, okrenula se natrag i videla Isusa kako stoji, ali nije znala da je to bio Isus.

15 Isus joj reče: „Ženo, zašto plačeš? Koga tražiš?"

Misleći da je to vrtlar, Marija reče: „Gospodine, ako si ga ti odneo, reci mi gde si ga položio i ja ću ga odneti."

16 Isus joj reče: „Marija!" Ona se okrenu i reče na jevrejskom: „Ravuni!" (što znači: „Učitelju!")

17 Isus joj reče: „Ne dotiči me, jer još nisam uzašao svome Ocu. Nego, idi mojoj braći i reci im: ’Uzlazim svome Ocu i vašem Ocu, svome Bogu i vašem Bogu!’"

18 Marija Magdalena ode i javi učenicima: „Videla sam Gospoda!" Onda im je prenela ono što joj je rekao.