Lucas 1

67 A Zaharija, otac Jovanov, ispunjen Svetim Duhom, poče da prorokuje:

68 „Blagosloven da je Gospod, Bog Izrailjev,

što dođe među svoj narod i otkupi ga.

69 Podiže nam silnoga Spasitelja,

od roda Davidova, sluge svoga,

70 kako obeća davno

preko svojih svetih proroka:

71 da nas spase od naših dušmana

i od ruku onih koji nas mrze;

72 da će iskazati milost precima našim

i setiti se svoga svetog saveza,

73 po zakletvi datoj praocu našem Avrahamu,

da će nam dati:

74 da mu bez straha služimo,

od dušmanske ruke izbavljeni,

75 živeći sveto i pravedno

pred njim u sve dane naše.

76 A ti, dete moje, zvaćeš se ’prorok Svevišnjega’,

jer ćeš ići pred Gospodom

da pripremiš puteve za njega.

77 Ti ćeš dovesti do spoznaje njegov narod

da je spasenje u oproštenju njihovih greha,

78 po milostivom srcu Boga našega,

od kojeg će nam doći*1,78 Doslovno: izlazak zvezde i izdanak biljke. Septuaginta prevodi ovu reč sa izlazak, što može da se odnosi i na jedno i na drugo. Moguće je da Luka ima na umu obe slike, i izlazak zvezde i izdanak biljke. Slika proročki govori o dolasku Davidovog izdanka, to jest, Hrista. (Zah 3,8; 6,12; Jer 23,5; 4. Moj 24,17; Mal 3,2.) svetlost zore sa visine,

79 da obasja one što žive u tami

i pod senkom smrti borave,

i da naše stope na put mira usmeri."