12 Jednom, mlađi sin reče ocu: ’Oče, daj mi moj deo imovine.’ Tako otac podeli imovinu između njih.
13 Nekoliko dana kasnije, mlađi sin pokupi sve što ima i ode u daleku zemlju. Tamo je protraćio svoju imovinu na razvratan život. 14 A kada je potrošio sve, nastane velika glad u toj zemlji, i on počne da oskudeva. 16 Žudeo je da napuni stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao.
17 No, došavši k sebi, reče: ’Koliko je slugu kod mog oca koji imaju hleba u izobilju, a ja ovde skapavam od gladi! 18 Ustaću i poći k mome ocu, pa ću mu reći: „Oče, zgrešio sam i Bogu15,18 Doslovno: nebu. i tebi; 20 Tako je ustao i krenuo svome ocu.
Ali, dok je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i izljubi.