Marko 5

35 Dok je on još govorio, dođu glasnici iz kuće Jaira, starešine sinagoge, govoreći Jairu: „Tvoja ćerka je umrla. Zašto da i dalje zamaraš učitelja?"

36 Isus se nije obazreo na njihove reči, već je rekao starešini: „Ne boj se, samo veruj!" 37 Nikome nije dozvolio da pođe sa njim, osim Petru, Jakovu, Jovanu, bratu Jakovljevom. 38 Zatim su došli u kuću starešine Jaira. Isus je video pometnju i čuo plač i naricanje. 39 On uđe u kuću i upita okupljene: „Zašto ste uznemireni? Zašto plačete? Dete nije umrlo, nego spava." 40 Oni su mu se, pak, podsmevali.

Isus je zatim udaljio prisutne, pa je poveo sa sobom oca i majku deteta i svoje pratioce, i ušao tamo gde je bilo dete. 41 Onda ju je uzeo za ruku i rekao joj: „Talita, kum!" (što u prevodu znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!") 42 Ona je istog trenutka ustala i počela da hoda (bilo joj je dvanaest godina). Prisutni su bili veoma začuđeni i zapanjeni. 43 Isus im je onda strogo zapovedio da ne pričaju drugima o ovome i rekao im da daju devojčici da jede.