Mateus 15

Vera jedne Hananejke

21 Isus je zatim otišao odande i povukao se u tirske i sidonske oblasti. 22 Kad, gle, neka žena Hananejka iz tih krajeva dođe i zavapi: „Gospode, Sine Davidov, smiluj mi se! Moja ćerka se strašno muči, jer je opsednuta zlim duhom."

23 Isus joj nije odgovorio ni reči. Tada mu pristupiše njegovi učenici moleći ga: „Reci joj da ode, jer ide za nama i viče."

24 Isus joj odgovori: „Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva."

25 Žena dođe, pade ničice pred njim te reče: „Gospode, pomozi mi!"

26 On joj odgovori: „Nije dobro uzeti hleb deci i baciti ga kučićima."

27 A žena reče: „Da, Gospode, ali i kučići jedu od mrvica koje padaju sa stola njihovih gospodara."

28 Tada joj Isus odgovori: „O, ženo, velika je tvoja vera! Neka ti bude po tvojoj želji." Tog istog časa je ozdravila njena ćerka.