1 A kada su se približili Jerusalimu i došli u Vitfagu na Maslinskoj gori, Isus je poslao dvojicu učenika, 2 rekavši im: „Idite u selo koje je pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite k meni. 3 A ako vam ko što kaže, vi recite da su potrebni Gospodu. Odmah će ih poslati."

4 Ovo se dogodilo da bi se ispunilo što je bilo rečeno preko proroka:

5 „Recite ćerki sionskoj:

’Evo, Car tvoj k tebi dolazi!

On je krotak i jaše na magarcu

i na magaretu, mladuncu magarice.’"

6 Učenici odoše i učiniše kako im je Isus naložio. 7 Doveli su magaricu i magare i stavili na njih odeću, pa je Isus uzjahao. 8 Mnogi je narod prostro svoju odeću po putu, dok su drugi rezali grane sa drveća i prostirali ih po putu. 9 Ljudi koji su išli ispred Isusa uzvikivali su:

„Osana* Sinu Davidovu!

Blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje!

Osana na visini!"

10 Kad je Isus ušao u Jerusalim, sav grad se uskomešao, govoreći: „Ko je ovaj?"

11 A narod je odgovarao: „To je prorok Isus iz Nazareta galilejskog."

12 Isus je potom ušao u hram i isterao sve one koji su prodavali i kupovali u hramu, i isprevrtao stolove menjačima novca i tezge prodavcima golubova.

13 Isus im je rekao: „Napisano je: ’Moj Dom će se zvati „Dom za molitvu"’, a vi od njega pravite razbojničku pećinu!"

14 Tada su mu u hramu pristupili slepi i hromi i Isus ih je izlečio. 15 A kad su vodeći sveštenici i znalci Svetog pisma videli čuda koja je učinio, te decu u hramu gde uzvikuju: „Osana Sinu Davidovu", razljutili su se.

16 I rekoše: „Čuješ li šta oni govore?" Isus im odgovori: „Da. Zar niste čitali:

’Sa usana dece i dojenčadi,

hvalu si sebi ispevao’?"

17 On ih je onda ostavio i otišao van grada u Vitaniju, gde je proveo noć.

18 Ujutro, dok se vraćao u grad, Isus je ogladneo. 19 Video je jednu smokvu kraj puta pa je došao do nje, a kako ništa nije našao na njoj osim lišća, reče: „Nikada više da ne bude ploda na tebi!" I smokva se odmah osuši. 20 Kada su to učenici videli, začudili su se i rekli: „Kako se smokva odmah osušila?"

21 Isus im odgovori: „Zaista vam kažem, ako imate vere i ne posumnjate, činićete ovo ne samo sa smokvom, nego ako i ovoj gori kažete: ’Digni se i baci se u more!’, to će se i dogoditi. 22 Ako verujete, primićete što god zatražite u molitvi."

23 Isus je ušao u hram i dok je poučavao narod, pristupiše mu vodeći sveštenici i starešine, pa ga upitaše: „U čije ime činiš ovo? Ko te je ovlastio za to?" 24 Isus im odgovori: „Postaviću i ja vama jedno pitanje i ako mi odgovorite, odgovoriću i ja vama odakle mi vlast da činim ova dela. 25 Odakle je Jovan dobio pravo da krštava? S neba ili od ljudi?" Oni su umovali među sobom i govorili: „Ako kažemo ’od Boga’, reći će nam: ’Zašto mu onda niste verovali?’ 26 A ako kažemo ’od čoveka’, strah nas je ljudi, jer svi smatraju da je Jovan prorok." 27 Oni odgovoriše Isusu: „Ne znamo." Isus im odgovori: „Ni ja vama neću reći u čije ime činim ovo."

28 „Šta mislite? Neki čovek je imao dva sina. On priđe prvom i reče mu: ’Dete, idi danas i radi u vinogradu!’

29 On odgovori: ’Neću!’, ali se kasnije predomisli i ode.

30 Otac priđe i drugom sinu i reče mu isto. Ovaj odgovori: ’Svakako, gospodaru!’, i ne ode.

31 Koji je od ove dvojice postupio po očevoj volji?"

Oni rekoše: „Prvi."

Isus im onda reče: „Zaista vam kažem da će poreznici i bludnice ući u Carstvo Božije pre nego vi! 32 Jer Jovan je došao k vama da vam pokaže put pravednosti, ali mu niste poverovali. A poreznici i bludnice su mu poverovali. Vi ste to videli, ali niste promenili mišljenje da mu poverujete.

33 Poslušajte drugu priču. Bio neki domaćin koji je posadio vinograd, ogradio ga ogradom, iskopao u njemu jamu za muljanje grožđa, i sagradio kulu. Onda je vinograd iznajmio vinogradarima i otputovao. 34 Kada se približilo vreme da vinograd rodi, domaćin pošalje sluge da uzmu njegov deo roda od vinogradara.

35 Ali, vinogradari uhvate njegove sluge, te jednog pretuku, drugog ubiju, a trećeg kamenuju. 36 Domaćin pošalje druge sluge, više nego prvi put, ali vinogradari i sa ovima postupe jednako. 37 Naposletku, domaćin pošalje vinogradarima svoga sina misleći: ’Mog sina će poštovati.’

38 Ali vinogradari, kada videše sina, rekoše među sobom: ’Ovo je naslednik. Hajde da ga ubijemo pa ćemo imati njegovo nasledstvo!’ 39 Zatim ga uhvatiše, izbaciše iz vinograda i ubiše.

40 Kada, dakle, dođe vlasnik vinograda, šta će učiniti onim vinogradarima?" 41 Oni mu odgovoriše: „Zločince će pobiti bez milosti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima koji će mu davati urod u vreme kada dozri."

42 Isus im reče: „Zar nikada niste čitali u Pismu:

’Kamen što su zidari odbacili,

postade kamen ugaoni.

Od Gospoda ovo beše

i to je divno u našim očima’?

43 Zato vam kažem da će vam se oduzeti Carstvo Božije i daće se narodu koji donosi rod. 44 I ko padne na ovaj kamen, razbiće se, a na koga on padne, zdrobiće ga."

45 Kada su vodeći sveštenici i fariseji čuli ovu priču, shvatili su da to on o njima govori. 46 I gledali su da ga uhvate, ali su se bojali naroda koji ga je smatrao prorokom.