Atos 16

25 A u ponoći behu Pavle i Sila na molitvi i hvaljahu Boga; a sužnji ih slušahu. 26 A ujedanput tako se vrlo zatrese zemlja da se pomesti temelj tamnički; i odmah se otvoriše sva vrata i svima spadoše okovi. 27 A kad se probudi tamničar i vide otvorena vrata tamnička, izvadi nož i htede da se ubije, misleći da su pobegli sužnji. 28 A Pavle povika zdravo govoreći: Ne čini sebi zlo nikakvo, jer smo mi svi ovde. 29 A on zaiskavši sveću ulete i drhćući pripade k Pavlu i Sili; 30 i izvedavši ih napolje reče: Gospodo! Šta mi treba činiti da se spasem? 31 A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj. 32 I kazaše mu reč Gospodnju, i svima koji su u domu njegovom. 33 I uze ih u onaj sat noći i opra im rane; i krsti se on i svi njegovi odmah. 34 I uvedavši ih u svoj dom postavi trpezu, i radovaše se sa svim domom svojim što verova Boga.