João 6

Isus hrani pet hiljada ljudi, ide po moru, govori o Sebi kao o Hlebu života, i o primanju Njegovog tela i krvi. Petrova ispovest.

1 Potom otide Isus preko mora galilejskog kod Tiverijade. 2 I za Njim iđaše mnoštvo naroda, jer viđahu čudesa Njegova koja činjaše na bolesnicima. 3 A Isus iziđe na goru, i onde seđaše sa učenicima svojim. 4 A beše blizu pasha, praznik jevrejski. 5 Podignuvši, dakle, Isus oči, i videvši da mnoštvo naroda ide k Njemu, reče Filipu: Gde ćemo kupiti hleba da ovi jedu? 6 A ovo govoraše kušajući ga, jer sam znaše šta će činiti. 7 Odgovori Mu Filip: Dvesta groša hleba nije dosta da svakom od njih po malo dopadne. 8 Reče Mu jedan od učenika Njegovih, Andrija, brat Simona Petra: 9 Ovde ima jedno momče koje ima pet hlebova ječmenih i dve ribe; ali šta je to na toliki svet! 10 A Isus reče: Posadite ljude. A beše trave mnogo na onome mestu. Posadi se dakle ljudi na broj oko pet hiljada. 11 A Isus uzevši one hlebove, i davši hvalu, dade učenicima, a učenici onima koji behu posađeni; tako i od riba koliko hteše. 12 I kad se nasitiše, reče učenicima svojim: Skupite komade što pretekoše da ništa ne propadne. 13 I skupiše, i napuniše dvanaest kotarica komada od pet hlebova ječmenih što preteče iza onih što su jeli. 14 A ljudi videvši čudo koje učini Isus govorahu: Ovo je zaista onaj prorok koji treba da dođe na svet.