Lucas 16

19 Čovek neki, pak, beše bogat, koji se oblačaše u skerlet i u svilu, i življaše svaki dan gospodski i veseljaše se. 20 A beše jedan siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred njegovim vratima gnojav, 21 i željaše da se nasiti mrvama koje padahu s trpeze bogatog; još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov. 22 A kad umre siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umre i bogati, i zakopaše ga. 23 I u paklu kad beše u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovom, 24 i povikavši reče: Oče Avraame! Smiluj se na me i pošlji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svog, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu. 25 A Avraam reče: Sinko! Opomeni se da si ti primio dobra svoja u životu svom, i Lazar opet zla; a sad se on teši, a ti se mučiš. 26 I preko svega toga postavljena je među nama i vama velika propast, da ovi koji bi hteli odovud k vama preći, ne mogu, niti oni otuda k nama da prelaze. 27 Tada reče: Molim te dakle, oče, da ga pošalješ kući oca mog, 28 jer imam pet braće: neka im posvedoči da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja. 29 Reče mu Avraam: Oni imaju Mojsija i proroke, neka njih slušaju. 30 A on reče: Ne, oče Avraame! Nego ako im dođe ko iz mrtvih pokajaće se. 31 A Avraam reče mu: Ako ne slušaju Mojsija i proroke, da ko i iz mrtvih ustane neće verovati.