Lucas 24

13 I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje beše daleko od Jerusalima šezdeset potrkališta i zvaše se Emaus. 14 A oni govorahu među sobom o svima ovim događajima. 15 I kad se oni razgovarahu i zapitkivahu jedan drugog, i Isus približi se, i iđaše s njima. 16 A oči im se držahu da Ga ne poznaše. 17 A On im reče: Kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli? 18 A jedan, po imenu Kleopa, odgovarajući reče Mu: Zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nisi čuo šta je u njemu bilo ovih dana? 19 I reče im: Šta? A oni Mu rekoše: Za Isusa Nazarećanina, koji beše prorok, silan u delu i u reči pred Bogom i pred svim narodom; 20 kako Ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše Ga? 21 A mi se nadasmo da je On Onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi. 22 A uplašiše nas i žene neke od naših koje su bile rano na grobu, 23 i ne našavši tela njegovog dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je On živ. 24 I idoše jedni od naših na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali Njega ne videše. 25 I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci! 26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? 27 I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu.

28 I približiše se k selu u koje iđahu, i On činjaše se da hoće dalje da ide. 29 I oni Ga ustavljahu govoreći: Ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći. 30 I kad seđaše s njima za trpezom, uze hleb i blagoslovivši prelomi ga i dade im. 31 Tada se njima otvoriše oči i poznaše Ga. I Njega nestade. 32 I oni govorahu jedan drugom: Ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo? 33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji behu s njima, 34 koji govorahu: Zaista ustade Gospod, i javi se Simonu. 35 I oni kazaše šta bi na putu, i kako Ga poznaše kad prelomi hleb.