Sveto Jevanđelje po Marku 5

35 Još On govoraše, a dođoše od starešine zborničkog govoreći: Kći tvoja umre; što već trudiš učitelja? 36 A Isus odmah čuvši reč što rekoše reče starešini: Ne boj se, samo veruj. 37 I ne dade za sobom ići nikome osim Petra i Jakova i Jovana brata Jakovljevog. 38 I dođe u kuću starešine zborničkog, i vide vrevu i plač i jauk veliki. 39 I ušavši reče im: Šta ste uzavreli te plačete? Devojka nije umrla, nego spava. 40 I podsmevahu Mu se. A On isteravši sve uze oca devojčinog i mater i koji behu s Njim, i uđe gde ležaše devojka. 41 I uzevši devojku za ruku reče joj: Talita kumi, koje znači: Devojko, tebi govorim, ustani. 42 I odmah usta devojka i hođaše; a beše od dvanaest godina. I začudiše se čudom velikim. 43 I zapreti im vrlo da niko ne dozna za to, i reče: Podajte joj nek jede.