Atos 16

Tu̱-shu̱ tu̱ u-bo̱ wa’ag Burus u̱ Sira ne̱ u̱-me̱ kur-u̱ m-to̱k

16 De̱ku̱n ho̱-de̱ it o̱gu̱ ha-mu̱ be-du̱ u̱s-to̱o̱g, se̱ it goone̱ u̱ e̱ke̱n gwu̱p-e̱ ne̱ to̱k wu̱ nome̱ u-gwat u̱ be̱b-du̱ no̱m u̱s-te. I u o̱ u̱ kom-u̱t e̱ o̱ kwu̱m-du̱ shik u-tát remu̱ gwat-u o̱ u̱ wa nome̱. 17 Se̱ gwu̱p-i e̱ hu̱ Burus ne̱, wa o̱ u̱t-jar wa o̱ u̱t-zu̱, <<Ne̱t-u̱t tun-to̱ to̱k u-Ru̱ e̱ wu̱ m-sek, wu̱ zege̱ ko-uyan ru̱-o̱, e̱ o̱ warru̱ fu̱n-yu̱ kwu̱m-du̱ u-u̱ku̱r!>> 18 Wa haag u̱t-no̱m iya u̱t-ho̱ u-tát. Se̱ Burus hog u̱s-ryab sok, wa zu̱ no̱m-yu̱ u̱s-te, <<U̱ te̱k-u̱ shin-mu̱ o̱ dim-u̱r Ye̱so̱ Kiristi, yagu̱ wu̱n!>> Za rem no̱m-yu̱ u̱s-te yagu̱ wa'-u̱-gwu̱p.

19 Da-u̱ ne̱t-tu̱ u o̱ kom-u̱t e̱ hyane̱ fu̱n-yu̱ e̱ kumte̱ shik zwapke̱, se̱ e̱ maas Burus u̱ Sira ne̱. E̱ nu̱k u̱n m-ha u̱-me̱ ban-du̱ u̱t-ne̱t m-te be-du̱ a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem. 20 Da-u̱ e̱ hu̱tu̱ u̱n u̱du̱ a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱, e̱ zu̱, <<Ne̱t-u̱t tun-to̱ Yahuda-ne̱ e̱, e̱ o̱ yu̱n-su̱ jab-su̱ u̱t-ne̱t u̱-me̱ u-bo̱. 21 E̱ o̱ iis-u̱ u̱t-ne̱t u̱r-ma’e̱ no̱mu̱ in nomtu̱n da, remu̱ zu̱ in Roma-ne̱ e̱.>> 22 Se̱ ne̱t-tu̱ ku̱gu̱n u-da u-gan u̱ haan u̱du̱ Burus ne̱ e̱ Sira, a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱ zu̱ ne̱t-tu̱ kemu̱sse̱ Burus e̱ Sira u̱t-kus, na vu' e̱. 23 Da-u̱ na vu' e̱ sok, a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱ wu̱ u̱n u̱ me̱ kur-u̱ m-to̱k. A-kwu̱p-du̱ u̱s-rem zu̱ wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k wa e̱' u̱n sok. 24 Wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k hen wa ku̱b rem-u̱s se̱, wa wu̱ u̱n u̱ me̱n-tu̱ me̱ kur-u̱ m-to̱k wa gu̱g naas u̱n u̱ king u-te.

25 U̱ te̱k-u̱ m-gyu̱p, Burus u̱ Sira e̱ o̱o̱g u̱s-to̱o̱g u̱ se̱p-tu̱ vam-tu̱ u-Ru̱ ne̱. Ne̱t-tu̱ u̱-me̱ bu-u̱ m-to̱k o̱ ho̱g-du̱ u̱n. 26 Za rem dak-u̱ ru̱mu̱s u̱r-be̱b ne̱, har kan-tu̱ bu-u̱ m-to̱k to̱ ru̱mu̱s. Za rem is-tu̱ u-pus, i o̱o̱ge̱ m-gag u̱-me̱ bu-u̱ m-to̱k ust. 27 Da-u̱ wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k yu̱ne̱ du̱gu̱ m-roog, wa hyen u̱t-is u̱r-hu̱k, wa cu̱ng u̱zu̱ ne̱t-tu̱ o̱ tage̱ u̱ bu-u̱ m-to̱k so̱mo̱g. Se̱ wa naku̱n u-van wa ho-u̱t hi-u̱r wa, wa nak u̱zu̱ tu̱-shu̱ u̱ keru̱ ho̱-du̱ wu̱n a ne̱t-u̱t to̱ so̱me̱. 28 Burus yu̱ns u-cwar wa zu̱, <<A-bo̱ ho̱nsu̱ hi-u̱r ró da! It o̱ ane̱ be̱e̱t!>>

29 Se̱ wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k zu̱ na hatu̱n u̱s-hitirra, se̱ wa to̱ m-so̱m wa he u̱ ke̱nu̱ Burus e̱ Sira. 30 Wa rwu̱tu̱n u̱n u̱-do̱, wa zu̱, <<I-yate̱, ¿yan-o̱ u̱m de̱ u̱t-no̱m u̱m kum-u̱t u-u̱ku̱r?>>

31 E̱ zu̱ wu̱n, <<Ya jab u̱du̱ Wa-ko-uyan Ye̱so̱, bo̱ u̱ a bu-u ro ne̱ u-be̱e̱t, no̱ u̱t-kwu̱m u-u̱ku̱r.>> 32 Du̱gu̱ ku̱n u̱n waru̱ wu̱n rem-su̱ Wa-ko-uyan, wu̱n u̱ ne̱t-tu̱ to̱ bu-u ro ne̱ be̱e̱t. 33 U̱ te̱k-u̱ da-u̱ o̱ m-gyu̱p, wa rwu̱tu̱n u̱n, wa jasu̱ u̱n nat-u̱t u̱n, za rem na no̱mu̱ wu̱n u̱t-yu̱bu̱sse̱ m-bu̱, wu̱n u̱ a bu-u ro ne̱ be̱e̱t. 34 Du̱gu̱ ku̱n wa cwan u̱ u̱nne̱ u̱ me̱ bu-u ro, wa hatu̱n no̱m u̱t-re̱. Wu̱n u̱ a bu-u ro u̱n shi u̱r-so̱ ne̱ sok, remu̱ zu̱ u̱n be̱e̱t kowan yaag jab u̱du̱ u-Ru̱.

35 Da-u̱ is gase̱, a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem to̱mo̱n A-u̱s-ko̱m ne̱ u̱zu̱, <<Reste̱ ne̱t-u̱t to̱.>> 36 Se̱ wa e'-du̱ bu-u̱ m-to̱k hatu̱n Burus ne̱ to̱m u̱zu̱, <<Wa kwu̱p-du̱ u̱s-rem to̱mgo̱n u̱zu̱ u̱m rest no̱. Remu̱ iya rwu̱nu̱n no̱ yu̱r no̱, ha m-ha. No̱ te m-yar.>>

37 Se̱di Burus zu̱ u̱n, <<U̱ te̱k-u̱ u̱t-ne̱t o̱ na no̱m-tu̱ it u̱s-ryap, za na kwu̱pu̱ it u̱s-rem, ko ba it o̱ Roma-ne̱. Tu̱msu̱ na gu̱n it u̱ bu-u̱ m-to̱k, ¿u̱n u̱t-sa u̱n rest it m-yasa? Za u̱t-no̱me̱ da, u̱n haan u̱n ruut it u̱ hi-du̱ war u̱n.>>

38 A-u̱s-ko̱m do̱’e̱ e̱ waru̱ a-kwu̱p-du̱ rem-u̱s se̱. Da-u̱ e̱ ho̱ge̱ u̱zu̱ Burus e̱ Sira ne̱t-tu̱ Roma to̱, no̱m-u o̱ yaag a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱ hog u-gye̱r. 39 Du̱gu̱ ku̱n a-kwu̱p-du̱ u̱s-rem ne̱ haan e̱ kon Burus e̱ Sira e̱ no̱mu̱ u̱n u̱r-ho̱. Du̱gu̱ ku̱n u̱n rwu̱tu̱n u̱n, se̱ u̱n kon Burus e̱ Sira e̱ yagu̱ bo̱-u o̱. 40 Da-u̱ Burus ne̱ ruye̱ du̱gu̱ bu-u̱ m-to̱k, se̱ e̱ do̱’e̱ u̱du̱ Ridiya. Da-u̱ e̱ hyane̱ a-dor-ne̱, e̱ swu̱ru̱ e̱ shiriktin-mu̱ jab, e̱ aru̱k.