Colheita: o princípio bíblico da semeadura e do sustento
O princípio da colheita espiritual
A colheita na Bíblia representa o resultado inevitável das escolhas humanas e da soberania de Deus sobre a história. O princípio central é simples: o que uma pessoa semeia com as próprias atitudes, isso mesmo ela irá colher mais adiante.
O apóstolo Paulo utiliza a agricultura para ilustrar que ninguém engana a Deus com aparências, pois a vida invariavelmente revela o que foi plantado:
Не варајте се: Бог се не да ружити; јер шта човек посеје оно ће и пожњети.(Галатима посланица светог апостола Павла 6:7)
Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети погибао; а који сеје у дух, од духа ће пожњети живот вечни.(Галатима посланица светог апостола Павла 6:8)
A semeadura exige paciência. Ao contrário do esforço imediato, a colheita espiritual costuma levar tempo, e o desânimo é o maior obstáculo antes do resultado:
А добро чинити да нам се не досади; јер ћемо у своје време пожњети ако се не уморимо.(Галатима посланица светог апостола Павла 6:9)
O texto bíblico também esclarece que o ser humano não produz virtude sozinho. Deus é quem supre os recursos tanto para o plantio quanto para a colheita da justiça:
А који даје семе сејачу, даће и хлеб за јело: и умножиће семе ваше, и даће да узрасту жита правде ваше;(Коринћанима посланица друга светог апостола Павла 9:10)
Esse fruto espiritual se consolida em paz, retidão e maturidade gerada pela disciplina:
А плод правде у миру сеје се онима који мир чине.(Саборна посланица светог апостола Јакова 3:18)
Јер свако карање кад бива не чини се да је радост, него жалост; али после даће миран род правде онима који су научени њиме.(Јеврејима посланица светог апостола Павла 12:11)
Abundância, sustento e escassez
No contexto bíblico, a colheita dos campos era o sustento direto das famílias. Nas leis de Israel, a fertilidade da terra e a chuva na estação própria estavam ligadas à aliança e à obediência ao Senhor:
Ако узживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржите и ушчините, даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој;(Трећа књига Мојсијева која се зове Левитска 26:3,4)
Entregar as primícias — os primeiros frutos recolhidos — era a demonstração prática de que a terra e a provisão pertencem a Deus, antes de pertencerem a quem plantou:
Поштуј Господа имањем својим
и првинама од свега дохотка свог;(Приче Соломунове 3:9)
Донесите све десетке у спреме да буде хране у мојој кући, и окушајте ме у том, вели Господ над војскама, хоћу ли вам отворити уставе небеске и излити благослов на вас да вам буде доста.(Књига пророка Малахије 3:10)
A Bíblia, contudo, não promete que as colheitas materiais nunca serão frustradas. Períodos de seca, pragas e perdas atingem a existência humana, como relatou o profeta Joel:
Лоза посахну и смоква увену;
шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше,
јер неста радости између синова људских.(Књига пророка Јоила 1:12)
Quando o resultado esperado na lavoura ou no trabalho falha, o cristão é chamado a lembrar que o sustento não depende unicamente das circunstâncias, mas do Criador:
Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?(Свето Јеванђеље по Матеју 6:26)
Mesmo quando a terra seca e o celeiro permanece vazio, a fé bíblica repousa em Deus, e não apenas no produto dos campos:
Јер смоква неће цвасти,
нити ће бити рода на лози виновој;
род ће маслинов преварити,
и њиве неће дати хране,
оваца ће нестати из тора,
и говеда неће бити у обору.
Али ћу се ја радовати у Господу,
веселићу се у Богу спасења свог.(Књига пророка Авакума 3:17,18)
Este artigo te tocou? Faça uma oração!
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.