18 Blizu je Gospod onima sa slomljenim srcem,

on spasava one sa klonulim duhom.

17 Bogu je žrtva duh potrešen;

potrešeno i skrhano srce ti ne prezri, Bože.

3 On leči srca ucveljenih

i rane im previja.

26 Neka mi okopne i telo i srce,

Bog je doveka stena moga srca

i baština moja.

15 Jer govori Višnji i Uzdignuti,

nastanjeni trajno, a ime mu je Svetitelj:

„Moj stan je uzvišenost i svetinja,

a sa skrušenim sam i s duhom poniženim,

da oživim poniženima duh,

da oživim skrušenima srce.

2 Pa sve je to ruka moja načinila

i sve je to postalo

– govori Gospod.

A na koga ću pogledati?

Na iscrpljenoga i na duhovno slomljenoga,

i onoga koji drhti pred mojom reči.

1 Duh je Gospodnji nada mnom;

on me je pomazao,

da javim Radosnu vest poniznima.

Poslao me je da previjem u srcu slomljene,

da najavim slobodu zarobljenicima,

utamničenima da će im prestati sužanjstvo;

2 da od Gospoda najavim godinu pomilovanja,

i od Boga našega dan osvete;

da utešim sve ožalošćene,

3 da uspravim ožalošćene na Sionu,

da im dam nakit umesto pepela,

ulje za veselje umesto žalosti,

odeću za pohvalu umesto duha tužnoga;

i njih će zvati:

’Hrastovi pravdini,

Zasad Gospodnje slavnosti’.

3 „Blaženi su siromašni duhom,

jer je njihovo Carstvo nebesko.

4 Blaženi su žalosni,

jer će primiti utehu.

5 Blaženi su krotki,

jer će im se dati zemlja u nasledstvo.

10 Jer žalost koja dolazi od Boga, rađa pokajanje koje vodi k spasenju – pokajanje za kojim se ne žali – dok svetska žalost rađa žalost koja vodi k smrti. 11 I, eto, koliki je rod donela Božija žalost među vama, koliku gorljivost da se opravdate, koliko negodovanje, koliki strah, koliku čežnju, koliku revnost, koliku spremnost da se izvrši pravda. U svemu ste se pokazali nedužnima u ovoj stvari.

9 ali mi je Gospod rekao: „Dovoljna ti je moja milost, jer se moja sila ostvaruje u slabosti." Zato ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da sila Hristova živi u meni.