3 Гле, синови су поклон од Господа,

плод утробе је награда!

12 Тад синови наши нека буду

као стабло горостасно у младости својој;

наше ћерке нека буду

попут шара стубова палате.

13 Да, ти си ми нутрину створио,

саткао ме у утроби мајке моје!

14 Хвалићу те што сам такав саздан,

запањујуће диван,

што су ти дела чудесна;

а душа је моја тога добро свесна.

9 Како младић чистим пут свој да одржи?

Држећи се речи твоје.

9 Како младић чистим пут свој да одржи?

Држећи се речи твоје.

11 Дођите, о, децо, и чујте ме,

богобојазности ћу вас поучити.

6 Васпитај дете за пут којим му ваља ићи

па и када остари од њега се одмакнути неће.

6 Васпитај дете за пут којим му ваља ићи

па и када остари од њега се одмакнути неће.

6 Васпитај дете за пут којим му ваља ићи

па и када остари од њега се одмакнути неће.

15 Дечије је срце свезано безумљем

које шиба опомене надалеко од њега уклања.

15 Дечије је срце свезано безумљем

које шиба опомене надалеко од њега уклања.

24 Ко свој прут штеди мрзи свога сина,

а воли га ко га на време кори.

1 Мудар син прихвата очево васпитање,

а подругљивац не слуша укор.

1 Сине мој, поуку моју не заборављај

и у срцу чувај заповести моје,

2 јер ће ти продужити дане и године живота,

мир ће ти придодати.

1 Сине мој, поуку моју не заборављај

и у срцу чувај заповести моје,

12 јер Господ кори оног кога воли,

баш као и отац сина у коме му је милина.

4 Он ме је учио и говорио ми:

„Нека ти срце прионе чврсто уз речи моје,

држи се мојих заповести и живећеш.

5 Стичи мудрост! Стичи разумевање!

Не заборављај и не отуђуј се од онога што ти казујем.

15 Шиба прекора доноси мудрост,

а дете распуштено срамоти своју мајку.

13 Не ускраћуј казну детету,

јер неће да умре ако га и удариш шибом.

22 Слушај оца свога што те је родио,

мајку своју не презири ни када остари.

23 Истину купуј и не продаји

мудрост, прекор и поуку.

26 Ко оца злоставља и тера мајку,

син је који доноси бруку и срамоту.

1 Бољи је и сиромах што честито живи,

него човек нечистих усана и безумник.

7 Праведник живи честитост своју

и како су само благословена деца након њега!

11 И дете се по делима својим препознаје,

да ли су му дела исправна и чиста.*

25 Будаласти син туга је свом оцу,

огорчење оној што га је родила.

6 Унуци су старцима ко круна

и дика су родитељи деци.

6 Унуци су старцима ко круна

и дика су родитељи деци.

5 Безумник презире опомену свога оца,

а разборит је ко мари за укор.

20 Мудар син радује оца,

а безуман човек презире мајку своју.

7 Разуман је син који Закон држи,

а свог оца срамоти онај што се дружи с изелицама.

8 Сине мој, послушај поуку оца свога

и мајке своје савет не одбацуј.

9 Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави

и привесци око твога врата.

32 Зато ме, децо, послушајте.

О, како су благословени они који се држе мојих путева!

33 Послушајте поуку моју,

радите мудро и не одбацујте је.

1 Децо, слушајте своје родитеље због Господа, јер је то праведно. 2 „Поштуј свога оца и своју мајку", прва је заповест са обећањем: 3 „да ти буде добро и да дуго поживиш на земљи."

4 А ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их одгајајте с Господњом поуком и опоменом.

4 А ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их одгајајте с Господњом поуком и опоменом.

1 Угледајте се, дакле, на Бога, пошто сте његова вољена деца.

20 Децо, слушајте своје родитеље у свему, јер је то угодно Господу.

21 Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна.

6 Нека ове речи које ти данас заповедам буду на твом срцу. 7 Напомињи их својим синовима. Говори им о њима кад седиш у својој кући и кад идеш путем; кад лежеш и кад устајеш.

7 Напомињи их својим синовима. Говори им о њима кад седиш у својој кући и кад идеш путем; кад лежеш и кад устајеш.

40 Држи његове законе и заповести које ти заповедам данас, да добро буде теби и твојим синовима после тебе и да проживиш дуго времена на земљи коју ти Господ, Бог твој, даје у све дане."

28 Држи и слушај све ове речи које ти данас заповедам, да би било добро теби и твојој деци после тебе довека, кад будеш чинио оно што је добро и праведно у очима Господа, Бога твога.

46 рекао им је: „Узмите к срцу све речи којима вас упозоравам данас. Наредићеш својој деци да држе и врше све речи овога Закона. 47 Ово нису празне речи; оне су ваш живот. Вршећи их, дуго ћете живети у земљи коју ћете заузети кад пређете преко Јордана."

14 Исус рече: „Пустите децу и не спречавајте их да долазе к мени, јер таквима припада Царство небеско!"

14 Исус рече: „Пустите децу и не спречавајте их да долазе к мени, јер таквима припада Царство небеско!"

1 Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?" 2 Исус дозва једно дете, постави га између њих 3 и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4 Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском.

3 и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4 Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. 5 Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.

10 Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима.

25 У то време Исус рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца.

9 Блажени су миротворци,

јер ће их Бог назвати својим синовима.

13 Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14 Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије!

36 Затим је узео једно дете и поставио га између њих, загрлио га и рекао им: 37 „Ко једно овакво дете прихвата у моје име, мене прихвата; а ко мене прихвата, не прихвата само мене, већ и онога који ме је послао."

52 А Исус је бивао све мудрији и зрелији, те све милији и Богу и људима.

15 После доручка, Исус упита Симона Петра: „Симоне, сине Јованов, да ли ме стварно волиш више него ови?"

Петар одговори: „Да, Господе, ти знаш да те волим."

Исус му рече: „Напасај моје јагањце!"

12 А онима који су га прихватили, дао је право да постану деца Божија, онима који верују у његово име.

14 Они, наиме, које води Дух Божији, синови су Божији.

15 Јер, ви нисте примили духа робовања да опет страхујете, него Духа усиновљења, чијим посредовањем вапимо: „Ава, Оче!"

16 Са̂м Дух потврђује са нашим духом да смо деца Божија.

19 Јер, читава творевина с чежњом ишчекује да се покаже слава Божијих синова.

26 Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли.

1 Погледајте колику нам је љубав Отац даровао: толику да се зовемо Божијом децом, као што и јесмо. Свет не зна ко смо ми, јер није упознао њега.

2 Вољени моји, сад смо деца Божија, а шта ћемо постати то нам још није откривено. Међутим, знамо да ћемо када се он појави бити њему слични, јер ћемо га видети онаквог какав заиста јесте. 3 И свако ко полаже ову наду у њега, чисти себе као што је он сам чист.

12 Ово вам пишем, дечице,

јер су вам греси опроштени ради његовог имена.

21 Дечице, чувајте се идола!

4 Такође треба да добро управља својом породицом, и да има послушну децу која га у потпуности поштују.

8 А ако се неко не стара о својима, нарочито укућанима, одрекао се вере и гори је од неверника.

5 А заборавили сте и охрабрење које вам је упућено као деци:

„Сине мој, не узимај олако Господњи одгој,

и не клони када те он кори,

6 јер Господ кори оног кога воли,

и туче сваког кога прихвата за сина."

7 Поднесите стога Божији одгој, јер Бог поступа с вама као са својом децом. Какво је, наиме, то дете које отац не одгаја? 8 А ако вас не одгаја, као што се сва деца одгајају, онда сте копилад, а не његова деца. 9 Дакле, ако смо поштовали своје очеве по телу, који су нас одгајали уз кажњавање, нећемо ли се много више покоравати нашем духовном Оцу да бисмо живели?

11 Ипак, чини се да свака васпитна мера у овом тренутку доноси више жалости него радости, али касније рађа плод који доноси мир и праведност онима који су одгојени на тај начин.

31 „Веруј у Господа Исуса Христа, па ћеш бити спасен и ти и твоји укућани" – одговорили су му.

22 Бежи од младалачких жеља! Тежи за праведношћу, вером, љубављу и миром, заједно са онима који из чиста срца призивају Господа.

2 Учење које си чуо од мене пред многим сведоцима, повери поузданим људима, који ће бити у стању да поуче друге.

13 И сви синови твоји биће учени од Господа,

и обилан мир имаће синови твоји.

13 И сви синови твоји биће учени од Господа,

и обилан мир имаће синови твоји.

19 Живи, живи,

он тебе хвали као ја данас.

Отац ће учити

синове истини твојој.

15 „Може ли жена заборавити своје одојче,

да се не смилује на сина утробе своје?

Ако би нека и заборавила,

ја пак тебе заборавити нећу.

16 Ево, на оба длана сам те урезао,

зидови твоји преда мном су свагда.

14 Када сам све погледао, устао сам и рекао главарима, достојанственицима и осталом народу: „Не плашите их се! Сетите се Господа, великог и страшног и борите се за своју браћу и своје синове, за своје ћерке, своје жене и своје домове."

1 А момчић Самуило је служио Господу под Илијевим надзором. У оним данима реч Господња је била ретка а виђења нису била честа.

4 За мене нема веће радости од оне када чујем да моја деца по истини живе.

4 За мене нема веће радости од оне када чујем да моја деца по истини живе.

4 то нећемо да кријемо од њихове деце.

Објавићемо новом нараштају хвале Господње,

његову силу и чудеса која је учинио.

5 Он је у Јакову учврстио сведочанство,

Израиљу је дао Закон

и заповедио нашим прецима

да их предају својим потомцима,

6 да би нови нараштај знао,

деца што ће се родити,

па кад одрасту да то пренесу деци својој;

7 да се у Бога поуздају,

да дела Божија не заборављају

и заповести његове да извршавају.