1 Као снег лети и киша о жетви,

тако част не стоји безумном.

2 Као кад прхне врабац и ласта кад одлети,

тако и клетва не стиже без повода.

3 Бич је за коња, узде за магарца,

а батина за леђа безумног.

4 Не узвраћај безумноме по безумљу његовоме,

да и сам не би био њему налик.

5 Узврати безумноме по безумљу његовоме,

да сам себи не би био мудар.

6 Ноге своје сам сасеца, насиљем се поднапија

ко поруку шаље рукама безумног.

7 Како ноге висе одузетом,

таква је мудра прича у устима безумнога.

8 Камен у праћку веже

ко безумном почаст даје.

9 Трнова грана у руци пијанца

је мудра прича у устима безумнога.

10 Попут стрелца што рањава кога стигне,

такав је човек што унајмљује безумника

и онај што унајмљује пролазника.

11 Враћа се пас на своју бљувотину

као што се и безумник враћа безумљу своме.

12 Видиш ли човека који мисли за себе да је мудар?

Више је наде за безумника него за њега!

13 Ленштина говори: „Лав је на улици!

Лав је насред трга!"

14 На шаркама окрећу се врата,

а ленштина на кревету своме.

15 Ленштина умаче руку у чанак,

али је преуморан да устима својим је принесе.

16 Самом себи ленштина је мудрији

од седморице што разборито одговарају.

17 Пса за уши хвата

ко се у пролазу љути због туђе расправе.

18 Као махнитави што бакље,

стреле и смрт сеје,

19 такав је човек што вара ближњег свога,

па још каже: „Нисам ли се нашалио?!"

20 Када нема дрва и ватра се гаси,

када нема клеветника и свађа се стиша.

21 Угаљ је за жеравицу и дрво за ватру,

а човек свађалица да потпали свађу.

22 Речи клеветника су као посластице

што у стомак клизе.

23 Посребрена грнчарија –

то су усне углађене и зло срце.

24 Онај који мрзи скрива се уснама својим,

а у себи сакупља превару.

25 Не веруј човеку умилног гласа

коме је у срцу седмострука гадост.

26 Он се скрива, мржњу прикрива,

али ће се разоткрити у збору поквареност његова.

27 Ко јаму копа, сам у њу пада

и ко камен ваља, на њега се сваља.

28 Лажљив језик мрзи оне које дроби

и уста ласкава рушевине праве.