1 Сине мој, ако јамчиш за ближњега свога

и руку си пружио туђинцу;

2 везан си речима уста својих,

обавезан својим обећањем.

3 Ти онда учини ово, сине мој, да слободан будеш,

јер си допао рукама свог ближњег:

Иди, понизи се

и салећи ближњег свог!

4 Не дај сна очима својим

и својим капцима да дремају.

5 Отми се као срна ловцу,

као птица из руку птичара.

6 О, лењивче, иди мраву,

сагледај његове путеве и постани мудар!

7 Он нема ни војводу,

ни заповедника, ни владара,

8 али спрема себи храну током лета,

током жетве скупља себи јело.

9 О, лењивче, докле ћеш да пландујеш,

када ћеш од сна да се пренеш?

10 Још мало снова, још мало дремежа,

још мало доконо да склопиш руке;

11 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница

и немаштина као насилник.

12 Ништарија и покварењак се скита

и непоштено говори;

13 намигује својим очима,

подгуркује ногама,

упире прстима;

14 изопачености су му у срцу,

сваког часа смишља зло и уноси раздор.

15 Зато ће ненадано стићи његова пропаст,

у трену ће бити сломљен, а лека му неће бити.

16 Шест је ствари које Господ мрзи

и седам му се души огадило:

17 очи узносите,

језик лажљив,

руке које лију невину крв;

18 срце што смишља опаке науме,

ноге што срљају и на зло су брзе;

19 Лажљив сведок што лаже чим зине

и ко сеје раздор међу браћом.

20 Сине мој, држи заповест оца свога

и не заборављај поуку мајке своје.

21 Везуј их истрајно за срце своје

и обмотај око свога врата.

22 Водиће те док будеш ходао,

чуваће те док будеш спавао

и говориће ти када се пробудиш.

23 Јер је заповест светиљка и поука је светло,

а прекори одгоја стаза су живота.

24 Чуваће те од опаке жене,

од ласкавог језика жене прељубнице.

25 Не пожели у свом срцу њену лепоту,

не дај да те погледом опчини;

26 јер због блуднице човек спадне на комад хлеба

и туђа жена лови драгоцену душу.

27 Може ли човек да у недра жеравицу стави,

а да му се одећа не запали?

28 Може ли човек да хода по угљу врелом,

а да не опече стопала своја?

29 Тако је и са оним ко одлази жени свога ближњег,

неће проћи некажњено сваки који је се дотиче.

30 Људи не срамоте лопова када краде

да насити своју душу, јер је гладан;

31 али кад ухваћен буде, надокнадиће седмоструко,

даће свако добро из куће своје.

32 Безуман је ко са женом прељубу чини,

а то ради онај ко сатире самог себе.

33 Такав допада и рана и срама,

његова се брука неће избрисати.

34 Због љубоморе је муж гневан

и нема милости у дану освете.

35 Он не гледа ни на какав откуп,

не пристаје ни на велик мито.