1 Сине мој, држи се мојих речи

и заповести мојих, у себи их чувај.

2 Моје заповести чувај и живећеш,

поуку моју ко зеницу свога ока.

3 Вежи их око прстију својих,

упиши их на плочу срца!

4 Мудрости кажи „Сестро моја!"

и „рођеном" проницљивост зови;

5 да те чувају од жене туђинке,

од прељубнице слаткоречиве.

6 Елем, на прозору куће своје,

кроз решетке гледао сам,

7 посматрао сам лаковерне

и међу младићима запазио безумнога момка.

8 Пролазио је улицом, поред њеног угла

и ишао према њеној кући,

9 поткрај дана, кад је сумрак,

усред ноћи и помрчине.

10 И гле, пресрете га жена у одећи блуднице

и превејаног срца;

11 нападна, јогунаста,

ноге је у кући не држе;

12 сад је на улици, сад је на тргу,

на сваком угла вреба у заседи.

13 И зграби га, пољуби га без стида на лицу

и рече му:

14 „Имам кући месо жртава мира,

јер сам данас испунила завете своје.

15 Зато сам изашла да те сретнем,

баш тебе да тражим.

И нашла сам те.

16 Свој сам кревет украсила засторима,

шареним ланом из Египта;

17 смирном, алојом и циметом

лежај сам намирисала.

18 Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом.

Хајде да се науживамо у љубави!

19 Јер муж није у кући својој,

на далеки пут је отишао;

20 са собом је понео кесу с новцем

и неће доћи кући до дана пуног месеца."

21 Тако га је намамила својом уверљивом причом,

наговорила га својим заводљивим уснама.

22 И он је одмах кренуо за њом,

као во на клање ишао је

и као безумник окован за казну;

23 док му стрела не прободе јетру,

као птица што у замку срља

он и не зна да ту главу губи.

24 Зато ме послушајте, синови,

и пазите на оно што вам говорим!

25 Нека ти срце не застрани на путеве њене

и не лутај по њеним стазама.

26 Јер многе смртно рањене је оборила

и нема броја људима које је побила.

27 Кућа је њена на путевима за Свет мртвих,

а они силазе у одаје смрти.