1 Не завиди злима,

не пожели да си с њима;

2 јер у срцу своме смишљају насиље,

најављују уснама невољу.

3 Мудрошћу се подиже кућа,

а разборитошћу је основана;

4 знањем су јој собе напуњене

сваким благом пожељним и вредним.

5 Човек ратник је јак,

али онај који зна јача снагу своју;

6 јер ћеш рат добити мудрим саветима

и победа је у многим саветницима.

7 Висока је мудрост немудроме,

он уста своја не отвара на судским вратима.

8 Ко је предан да зло смишља

назваће га сплеткарошем.

9 Грех су безумни науми

и подругљивац је одуран људима.

10 Клонеш ли у дану невоље,

клонуће и твоја снага.

11 Спасавај оне које у смрт вуку,

извлачи оне што тетурају на погубљење.

12 Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!" –

неће ли схватити онај што прониче срца?

Неће ли знати онај који ти живот чува

и узвратити човеку по делу његовом?

13 Једи мед, сине мој, јер је здрав

и непцу је твоме сладак мед из саћа.

14 Такво је познање мудрости души твојој

ако је пронађеш; тада будућност постоји

и твоја нада неће пропасти.

15 Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника

и коначиште његово не руши.

16 Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,

а зликовац ће посрнути у невољи.

17 Не радуј се док се руши душманин твој,

кад посрне нека ти се срце не весели;

18 да Господ то не види и то буде зло пред њиме,

па са душманина повуче свој гнев.

19 Не жести се због злотвора,

не завиди зликовцима;

20 јер будућност не припада злотвору,

догорева светиљка зликовцу.

21 Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;

не дружи се с бунтовнима;

22 јер изненадна долази њихова пропаст

и ко ће да сазна свршетак ове двојице?

23 И ово се тиче мудрих људи:

Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.

24 Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!" –

људи ће га проклињати,

народи га презирати.

25 А онима који га прекоре уживање ће бити,

на њих ће доћи благослов добра.

26 Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.

27 Посао свој на пољу заврши,

припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.

28 Не сведочи без разлога против ближњег свога,

зар ћеш да обмањујеш уснама својим?

29 Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.

Узвратићу му по делу његовом!"

30 Прошао сам поред поља ленштине

и поред винограда безумника.

31 И гле, у трње је све зарасло,

копривама све обрасло,

зид камени беше срушен.

32 Када сам то видео, срцем сам схватио,

видео сам и прихватио поуку:

33 Још мало снова, још мало дремежа,

још мало доконо да склопиш руке;

34 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница

и немаштина као насилник.