1 Сине мој, пази на моју мудрост

и послушај добро разборитост моју,

2 домишљатост да очуваш

и уста да ти очувају знање.

3 Јер са усана блуднице мед цури,

заводљиве речи мекше од уља.

4 Али на крају је као пелен горка

и оштра као мач двосекли.

5 Ноге јој силазе у смрт,

до Света мртвих ноге јој допиру.

6 Она не мари за пут живота,

стазе јој врлудају, а она то не зна.

7 Зато ме послушајте, децо,

и не одступајте од онога што вам казујем.

8 Заобиђи је надалеко

и не примичи се улазу њене куће,

9 да не би другима дао образ свој

и окрутном човеку године своје;

10 да туђинци не би испили ти снагу

и труд ти остао у кући туђина;

11 да не би кукао на своме свршетку

када ти пропадну и тело и здравље.

12 И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену,

док ми је срце презирало укор.

13 Нисам слушао глас свога учитеља,

нисам послушао васпитаче своје.

14 Умало нисам пао у свакојако зло

усред збора и усред заједнице."

15 Пиј воду са свога бунара,

жубор воду са извора свога.

16 Зар ће се разливати извори твоји по пољима

и потоци воде по трговима?

17 Нека они буду само твоји,

а не туђинаца што су са тобом.

18 Да је благословен извор твој!

Радовао се ти са женом младости своје!

19 Она ти је кошута вољена и срна мила.

Наслађуј се увек грудима њеним,

љубављу њеном се опијај стално.

20 Зашто би се опијао, сине мој,

са прељубницом и грлио недра туђе жене?

21 Јер су сви човекови путеви пред Господњим очима

и он их одмерава.

22 Покварењака ће поробити кривице његове,

биће спутан везама његовог греха.

23 И умреће, јер није имао одгој,

застраниће због величине своје будалаштине.