3 Evo nasledstva od Gospoda:

deca, porod je dar od Njega.

12 Sinovi naši neka budu kao bilje,

koje veselo odraste u mladosti;

kćeri naše kao stupovi

prekrasno izrađeni u dvoru;

13 Jer si Ti stvorio šta je u meni,

sastavio si me u utrobi matere moje.

14 Hvalim Te, što sam divno sazdan.

Divna su dela Tvoja,

i duša moja to zna dobro.

9 Kako će mladić očistiti put svoj?

Vladajući se po Tvojim rečima.

9 Kako će mladić očistiti put svoj?

Vladajući se po Tvojim rečima.

11 Hodite, deco, poslušajte me;

naučiću vas strahu Gospodnjem.

6 Uči dete prema putu kojim će ići,

pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.

6 Uči dete prema putu kojim će ići,

pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.

6 Uči dete prema putu kojim će ići,

pa neće odstupiti od njega ni kad ostari.

15 Bezumlje je privezano detetu na srce;

prut kojim se kara ukloniće ga od njega.

15 Bezumlje je privezano detetu na srce;

prut kojim se kara ukloniće ga od njega.

24 Ko žali prut, mrzi na sina svog;

a ko ga ljubi, kara ga za vremena.

1 Mudar sin sluša nastavu oca svog;

a podsmevač ne sluša ukore.

1 Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje,

i zapovesti moje neka hrane srce tvoje.

2 Jer će ti doneti dug život,

dobre godine i mir.

1 Sine moj, ne zaboravljaj nauke moje,

i zapovesti moje neka hrane srce tvoje.

12 Jer koga ljubi Gospod onog kara,

i kao otac sina koji mu je mio.

4 On me učaše i govoraše mi:

Neka primi srce tvoje reči moje,

drži zapovesti moje i bićeš živ.

5 Pribavi mudrost, pribavi razum;

ne zaboravljaj i ne odstupaj od reči usta mojih.

15 Prut i kar daju mudrost,

a dete pusto sramoti mater svoju.

13 Ne uskraćuj kar detetu;

kad ga biješ prutom, neće umreti.

22 Slušaj oca svog koji te je rodio,

i ne preziri matere svoje kad ostari.

23 Kupuj istinu i ne prodaji je;

kupuj mudrost, znanje i razum.

26 Sin sramotan i prekoran

upropašćuje oca i odgoni mater.

1 Siromah koji hodi u bezazlenosti svojoj bolji je

nego opaki usnama svojim, koji je bezuman.

7 Pravednik jednako hodi u bezazlenosti svojoj;

blago sinovima njegovim posle njega!

11 Po delima svojim poznaje se i dete

hoće li biti čisto i hoće li biti pravo delo njegovo.

25 Žalost je ocu svom sin bezuman,

i jad roditeljci svojoj.

6 Venac su starcima unuci,

a slava sinovima oci njihovi.

6 Venac su starcima unuci,

a slava sinovima oci njihovi.

5 Lud se ruga nastavom oca svog;

a ko prima ukor biva pametan.

20 Mudar je sin radost ocu,

a čovek bezuman prezire mater svoju.

7 Ko čuva zakon, sin je razuman;

a ko se druži s izjelicama, sramoti oca svog.

8 Slušaj, sine, nastavu oca svog,

i ne ostavljaj nauke matere svoje.

9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje,

i grivna na grlu tvom.

32 Tako, dakle, sinovi, poslušajte me,

jer blago onima koji se drže puteva mojih.

33 Slušajte nastavu, i budite mudri,

i nemojte je odbaciti.

1 Deco! Slušajte svoje roditelje u Gospodu: jer je ovo pravo. 2 Poštuj oca svog i mater: ovo je prva zapovest s obećanjem: 3 Da ti blago bude, i da živiš dugo na zemlji.

4 I vi očevi! Ne razdražujte decu svoju, nego ih gajite u nauci i u strahu Gospodnjem.

4 I vi očevi! Ne razdražujte decu svoju, nego ih gajite u nauci i u strahu Gospodnjem.

1 Ugledajte se dakle na Boga, kao ljubazna deca,

20 Deco! Slušajte roditelje svoje u svačemu; jer je ovo ugodno Gospodu.

21 Očevi! Ne razdražujte dece svoje, da ne gube volje.

6 I neka ove reči koje ti je zapovedam danas budu u srcu tvom. 7 I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.

7 I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ.

40 I drži uredbe Njegove i zapovesti Njegove, koje ti ja danas zapovedam, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon tebe, da bi ti se produžili dani na zemlji koju ti Gospod Bog tvoj daje zasvagda.

28 Čuvaj i slušaj sve ove reči koje ti ja zapovedam, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon tebe doveka kad činiš šta je dobro i pravo pred Gospodom Bogom tvojim.

46 reče im: Privijte srce svoje k svim rečima koje vam ja danas zasvedočavam, i kazujte ih sinovima svojim da bi držali sve reči ovog zakona i tvorili ih. 47 Jer nije prazna reč da za nju ne marite, nego je život vaš; i tom ćete rečju produžiti dane svoje na zemlji, u koju idete preko Jordana da je nasledite.

14 A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.

14 A Isus reče: Ostavite decu i ne zabranjujte im dolaziti k meni; jer je takvih carstvo nebesko.

1 U taj čas pristupiše k Isusu učenici govoreći: Ko je dakle najveći u carstvu nebeskom? 2 I dozva Isus dete, i postavi ga među njih, 3 i reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. 4 Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom.

3 i reče im: Zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko. 4 Koji se dakle ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u carstvu nebeskom.

5 I koji primi takvo dete u ime moje, mene prima.

10 Gledajte da ne prezrete jednog od malih ovih; jer vam kažem da anđeli njihovi na nebesima jednako gledaju lice Oca mog nebeskog.

25 U to vreme odgovori Isus, i reče: Hvalim Te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrih i razumnih a kazao si prostima.

9 Blago onima koji mir grade, jer će se sinovi Božji nazvati.

13 I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu. 14 A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje.

36 I uzevši dete metnu ga među njih i zagrlivši ga reče im: 37 Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene prima; a ko mene primi, ne prima mene nego Onog koji je mene poslao.

52 I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.

15 A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin! Ljubiš li me većma nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi jaganjce moje.

12 A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo,

14 Jer koji se vladaju po duhu Božijem oni su sinovi Božiji.

15 Jer ne primiste duh ropstva, opet da se bojite; nego primiste Duh posinački, kojim vičemo: Ava, Oče!

16 Ovaj duh svedoči našem duhu da smo deca Božija.

19 Jer čekanje tvari čeka da se jave sinovi Božiji.

26 Jer ste vi svi sinovi Božji verom Hrista Isusa; 27 jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.

1 Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac, da se deca Božija nazovemo i budemo; zato svet ne poznaje nas, jer Njega ne pozna.

2 Ljubazni! Sad smo deca Božija, i još se ne pokaza šta ćemo biti; nego znamo da kad se pokaže, bićemo kao i On, jer ćemo Ga videti kao što jeste. 3 I svaki koji ovu nadu ima na Njega, čisti se, kao i On što je čist.

12 Pišem vam, dečice,

da vam se opraštaju gresi imena Njegovog radi.

21 Dečice! Čuvajte se od neznaboštva. Amin.

4 koji svojim domom dobro upravlja, koji ima poslušnu decu sa svakim poštenjem;

8 Ako li ko za svoje, a osobito za domaće, ne promišlja, odrekao se vere, i gori je od neznabošca.

5 i zaboraviste utehu koju vam govori, kao sinovima:

Sine moj! Ne puštaj u nemar karanja Gospodnja,

niti gubi volje kad te On pokara;

6 Jer koga ljubi Gospod onog i kara;

a bije svakog sina kog prima.

7 Ako trpite karanje, kao sinovima pokazuje vam se Bog: jer koji je sin kog otac ne kara? 8 Ako li ste bez karanja, u kome svi deo dobiše, dakle ste kopilad, a ne sinovi. 9 Ako su nam dakle telesni očevi naši karači, i bojimo ih se, kako da ne slušamo Oca duhova, da živimo?

11 Jer svako karanje kad biva ne čini se da je radost, nego žalost; ali posle daće miran rod pravde onima koji su naučeni njime.

31 A oni rekoše: Veruj Gospoda Isusa Hrista i spašćeš se ti i sav dom tvoj.

22 Beži od želja mladosti, a drži se pravde, vere, ljubavi, mira, sa svima koji prizivaju Gospoda od čistog srca;

2 i šta si čuo od mene pred mnogim svedocima, ono predaj vernim ljudima, koji će biti vredni i druge naučiti.

13 A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda,

i obilan mir imaće sinovi tvoji.

13 A sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda,

i obilan mir imaće sinovi tvoji.

19 Živi, živi, oni će Te slaviti kao ja danas:

otac će sinovima javljati istinu Tvoju.

15 Može li žena zaboraviti porod svoj

da se ne smiluje na čedo utrobe svoje?

A da bi ga i zaboravila,

ja neću zaboraviti tebe.

16 Gle, na dlanovima sam te izrezao;

zidovi su tvoji jednako preda mnom.

14 I razgledavši ustah i rekoh starešinama i glavarima i ostalom narodu: Ne bojte ih se. Pomenite Gospoda velikog i strašnog, i bijte se za braću svoju, za sinove svoje i kćeri svoje, za žene svoje i kuće svoje.

1 A dete Samuilo služaše Gospodu pred Ilijem; i reč Gospodnja beše retka u ono vreme, i ne javljahu se utvare.

4 Nemam veće radosti od ove da čujem moja deca u istini da hode.

4 Nemam veće radosti od ove da čujem moja deca u istini da hode.

4 Nećemo zatajiti od dece njihove,

naraštaju poznom javićemo

slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio.

5 Svedočanstvo podiže u Jakovu,

i u Izrailju postavi zakon,

koji dade ocima našim da ga predadu deci svojoj;

6 Da bi znao potonji naraštaj,

deca koja će se roditi,

pa i oni da bi kazivali svojoj deci.

7 Da polažu na Boga nadanje svoje,

i ne zaboravljaju dela Božijih,

i zapovesti Njegove da drže;