1 Saberite se,

saberite se, narode nemili.

2 Dok nije izašao sud,

i dan prošao kao pleva,

dok nije došao na vas ljuti gnev Gospodnji,

dok nije došao na vas dan gneva Gospodnjeg.

3 Tražite Gospoda svi koji ste krotki u zemlji,

koji činite šta je naredio;

tražite pravdu,

tražite krotost,

eda biste se sakrili na dan gneva Gospodnjeg.

4 Jer će se Gaza ostaviti

i Askalon će opusteti;

Azot će se odagnati u podne

i Akaron će se iskoreniti.

5 Teško onima koji žive po bregovima morskim,

narodu heretejskom:

reč je Gospodnja na vas,

Hanane, zemljo filistejska,

ja ću te zatrti

da ne bude stanovnika u tebi.

6 I bregovi će morski biti stanovi i jame pastirske i torovi za stada.

7 I taj će kraj biti ostatku doma Judinog;

onde će pasti;

u domovima će askalonskim legati uveče;

jer će ih pohoditi Gospod Bog njihov

i povratiti roblje njihovo.

8 Čuo sam rug Moavov

i ukore sinova Amonovih

kojima ružiše moj narod,

i raširiše se preko međa njihovih.

9 Zato, tako ja bio živ,

govori Gospod nad vojskama,

Bog Izrailjev,

Moav će biti kao Sodom

i sinovi Amonovi kao Gomor,

mesto koprivama,

i slanica i večna pustoš;

ostatak naroda mog opleniće ih,

i koji ostanu od naroda mog naslediće ih.

10 To će im biti za ponositost njihovu;

jer ružiše narod Gospoda nad vojskama

i podizaše se na Nj.

11 Strašan će im biti Gospod,

jer će istrebiti sve bogove zemaljske,

i Njemu će se klanjati svaki iz svog mesta,

sva ostrva narodna.

12 I vi, Etiopljani,

bićete pobijeni mačem mojim.

13 I dignuće ruku svoju na sever,

i zatrće Asirsku,

i Nineviju će opusteti

da bude suva kao pustinja.

14 I u njoj će ležati stada,

svakojako zverje između naroda,

i gem i ćuk noćivaće na dovratnicima njenim;

glasom će pevati na prozorima;

pustoš će biti na pragovima,

jer će se poskidati kedrovina.

15 Takav će biti veseli grad,

koji sedi bez brige,

koji govori u srcu svom:

Ja sam, i osim mene nema drugog.

Kako opuste!

Posta loža zverju!

Ko god prođe mimo nj

zviždaće i mahati rukom.