Desejos: como a Bíblia orienta os impulsos do coração
O que a Bíblia ensina sobre o desejo humano
A Bíblia não trata o desejo como algo mau por definição, mas ensina que a inclinação do coração determina o rumo da vida. O problema surge quando a vontade humana se desliga de Deus e passa a perseguir o que é proibido ou a colocar coisas criadas no lugar do Criador.
O apóstolo Tiago explica a mecânica desse processo: Deus não tenta ninguém, mas cada pessoa é arrastada pelas próprias paixões. Quando o desejo pecaminoso é alimentado, ele gera o pecado, que culmina na morte.
Ниједан кад се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и Он не куша никога;(Саборна посланица светог апостола Јакова 1:13)
Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.(Саборна посланица светог апостола Јакова 4:2)
A lei mosaica expôs essa realidade interna ao proibir a cobiça. O mandamento mostrou que o pecado não começa na ação externa, mas no impulso interior que anseia pelo que pertence ao outro ou pelo que Deus vedou.
Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.(Римљанима посланица светог апостола Павла 7:7)
O conflito entre a carne e o Espírito
Nas cartas paulinas, a inclinação pecaminosa é chamada de carne. Não se trata apenas do corpo físico, mas da natureza humana rebelada contra Deus. Há uma oposição frontal entre os impulsos dessa natureza e a direção dada pelo Espírito Santo.
Велим пак: по духу ходите, и жеља телесних не извршујте.(Галатима посланица светог апостола Павла 5:16)
A liberdade cristã não é licença para satisfazer impulsos egoístas, mas o poder concedido por Deus para amar e servir ao próximo.
Јер сте ви, браћо, на слободу позвани: само да ваша слобода не буде на жељу телесну, него из љубави служите један другом.(Галатима посланица светог апостола Павла 5:13)
Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство;(Колошанима посланица светог апостола Павла 3:5)
O apóstolo João reforça essa divisão ao contrastar o amor ao Pai com os atrativos de um sistema corrompido. As ambições desordenadas — o apelo aos apetites físicos, a fascinação dos olhos e o orgulho pelas posses — têm prazo de validade.
Јер све што је на свету, телесна жеља, и жеља очију, и понос живота, није од Оца, него је од овог света.(Прва саборна посланица светог апостола Јована Богослова 2:16)
И свет пролази и жеља његова; а који твори вољу Божију остаје довека.(Прва саборна посланица светог апостола Јована Богослова 2:17)
Vigilância e domínio próprio diante da tentação
O domínio sobre os impulsos exige disciplina mental e escolhas deliberadas. Jó declarou que fez um pacto formal com os próprios olhos para não cobiçar, reconhecendo que o olhar alimenta a imaginação antes que o ato aconteça.
Веру учиних са очима својим,
па како бих погледао на девојку?(Књига о Јову 31:1)
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу,
а ногу да не ожеже?(Приче Соломунове 6:28)
No Getsêmani, Jesus alertou que a disposição do espírito precisa ser sustentada pela oração e pela vigilância prática, pois a fragilidade humana sucumbe facilmente à pressão do momento.
Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо.(Свето Јеванђеље по Матеју 26:41)
И не наведи нас у напаст;
но избави нас ода зла.
Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век.
Будите трезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере.(Прва саборна посланица светог апостола Петра 5:8)
O autocontrole também se aplica a apetites legítimos que podem se tornar destrutivos quando perdem a medida. Paulo trata da liberdade cristã afirmando que nem tudo o que é permitido edifica ou convém. No casamento e na vida financeira, a falta de freios gera laços de escravidão.
Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме.(Коринћанима посланица прва светог апостола Павла 6:12)
Али због курварства сваки да има своју жену, и свака жена да има свог мужа;(Коринћанима посланица прва светог апостола Павла 7:2)
Женидбу да држе сви у части, и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог.(Јеврејима посланица светог апостола Павла 13:4)
A ilusão das riquezas é um dos maiores gatilhos para desejos desordenados. Provérbios e as cartas pastorais mostram que a busca febril por bens materiais traz cansaço inútil e sofrimento espiritual, pois a riqueza foge com facilidade e a cobiça desvia a pessoa da fé.
Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике.(Тимотију посланица прва светог апостола Павла 6:10)
Хоћеш ли бацити очи своје на оно чега брзо нестаје?
Јер начини себи крила и као орао одлети у небо.(Приче Соломунове 23:5)
Сваки дан жели;
а праведник даје и не штеди.(Приче Соломунове 21:26)
Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.(Коринћанима посланица прва светог апостола Павла 10:13)
Quando alguém se desvia por fraqueza em meio a essa luta, a comunidade deve agir com moderação e espírito restaurador, guardando a si mesma contra as mesmas armadilhas.
Браћо! Ако и упадне човек у какав грех, ви духовни исправљајте таквога духом кротости, чувајући себе да и ти не будеш искушан.(Галатима посланица светог апостола Павла 6:1)
O desejo santificado: a alma voltada para Deus
A resposta bíblica para os desejos destrutivos não é a supressão de todo o anseio humano, mas o seu redirecionamento. O coração foi criado para desejar Deus com a mesma intensidade com que um animal sedento procura água corrente no deserto.
Као што кошута тражи потоке,
тако душа моја тражи Тебе, Боже!(Псалми Давидови 42:1)
И на путу судова Твојих, Господе, чекамо Те;
Твоје име и Твој спомен жуди душа.(Књига пророка Исаије 26:8)
Pelas promessas de Deus em Cristo, o crente é liberto da corrupção das paixões mundanas e passa a participar da natureza divina, recebendo novos afetos que se alinham à vontade do Senhor.
кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.(Друга саборна посланица светог апостола Петра 1:4)
No Sermão do Monte, Jesus sintetizou a relação entre desejo e vida espiritual ao mostrar que as afeições humanas sempre seguem aquilo que é mais valorizado:
Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.(Свето Јеванђеље по Матеју 6:21)
Este artigo te tocou? Faça uma oração!
+581 estão orando agora.
Junte-se à corrente de oração.