Esperar no Senhor

31 Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu,

podižu se na krilima kao orlovi,

trče i ne sustaju, hode i ne more se.

18 A zato čeka Gospod da se smiluje na vas,

i zato će se uzvisiti da vas pomiluje;

jer je Gospod pravedan Bog;

blago svima koji Ga čekaju.

14 Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;

neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.

13 Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih.

14 Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;

neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.

I u ratnoj nevolji David traži Božiju zaštitu.

1 Gospod je videlo moje i spasenje moje;

koga da se bojim?

Gospod je krepost života mog;

koga da se strašim?

2 Ako navale na me zlikovci

da pojedu telo moje,

protivnici i neprijatelji moji,

spotaći će se i pašće.

3 Ako protiv mene vojska u logor stane,

neće se uplašiti srce moje;

ako se na me rat digne,

ja se ni onda neću bojati.

4 Za jedno samo molim Gospoda,

samo to ištem,

da živim u domu Gospodnjem

sve dane života svog,

da gledam krasotu Gospodnju

i ranim u crkvu Njegovu.

5 Jer bi me sakrio u kolibi svojoj

u zlo doba;

sklonio bi me pod krovom šatora svog;

na kamenu goru popeo bi me.

6 Tada bih podigao glavu svoju

pred neprijateljima koji bi me opkolili;

prineo bih u Njegovom šatoru žrtvu hvale;

zapevao bih i hvalio Gospoda.

7 Čuj, Gospode, glas moj, Tebe prizivam,

smiluj se na me i usliši me.

8 Srce moje govori pred Tobom što si rekao: „Tražite lice moje".

Tražim lice Tvoje, Gospode!

9 Nemoj odvratiti od mene lice svoje,

nemoj u gnevu ostaviti slugu svog;

budi Pomoćnik moj; nemoj me odbiti,

i nemoj me ostaviti, Bože, Spasitelju moj!

10 Jer otac moj i mati moja ostaviše me;

ali Gospod neka me prihvati.

11 Uputi me, Gospode, na put svoj

i vodi me pravom stazom

poradi onih koji me vrebaju.

12 Nemoj me dati na volju neprijateljima mojim;

jer ustaše na me lažni svedoci;

ali zloba govori sama protiv sebe.

13 Verujem da ću videti dobrotu Gospodnju na zemlji živih.

14 Uzdaj se u Gospoda, budi slobodan;

neka bude srce tvoje krepko, uzdaj se u Gospoda.

Spaseni pravednik zahvaljuje Bogu; pokornost i molba.

1 Dugo čekah Gospoda,

i saže se k meni, i ču viku moju.

2 Izvadi me iz jame, koja buči, i iz gliba,

i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje.

3 I metnu u usta moja pesmu novu,

hvalu Bogu našem.

Vide mnogi, i počinju se bojati Gospoda,

i uzdati se u Njega.

4 Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje,

i ne obraća se oholima i onim koji teže na laž.

5 Mnoga su čudesa Tvoja,

koja si učinio Gospode, Bože moj,

i mnoge su misli Tvoje s nama.

Nema Ti ravna.

Hteo bih javljati i kazivati,

ali im broja nema.

6 Žrtve i darove nećeš;

Ti si mi uši otvorio;

žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš.

7 I po tome rekoh: Evo idem,

kao što je u knjizi pisano za mene;

8 Hoću činiti volju Tvoju, Bože moj,

i zakon je Tvoj meni u srcu.

9 Kazujem pravdu na saboru velikom;

evo, usta svojih ne ustavljam;

Gospode, Ti znaš.

10 Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom,

kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje;

i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog.

11 Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene;

milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me čuvaju.

12 Jer me opkoliše zla nebrojena;

stigoše me nepravde moje,

da ne mogu gledati;

ima ih više nego kose na glavi mojoj,

srce me moje ostavi.

13 Gospode, voljan budi izbaviti me,

Gospode, pohitaj mi u pomoć.

14 Nek se postide i posrame

svi koji traže pogibao duši mojoj!

Nek se vrate natrag

i postide koji mi žele zlo.

20 Duša se naša uzda u Gospoda;

On je pomoć naša i štit naš.

21 O Njemu se veseli srce naše;

jer se u sveto ime Njegovo uzdamo.

22 Da bude milost Tvoja, Gospode, na nama,

kao što se uzdamo u Tebe.

5 Čekam Gospoda;

čeka duša moja;

uzdam se u reč Njegovu.

6 Duša moja čeka Gospoda

većma nego straže jutarnje, koje straže jutrom.

5 Da, u Bogu se smiri, dušo moja;

jer je u Njemu nada moja.

34 Čekaj Gospoda i drži se puta Njegovog,

i On će te postaviti da vladaš zemljom;

videćeš kako će se istrebiti bezbožnici.

5 Uzdaj se u Gospoda svim srcem svojim,

a na svoj razum ne oslanjaj se.

6 Na svim putevima svojim imaj Ga na umu,

i On će upravljati staze tvoje.

3 Ne samo, pak, to nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja trpljenje gradi; 4 a trpljenje iskustvo, a iskustvo nadanje;

11 jačajući svakom snagom po sili slave Njegove, i u svakom trpljenju i dugom podnošenju s radošću;

7 Trpite, dakle, braćo moja, do dolaska Gospodnjeg. Gle, težak čeka plemeniti rod iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dažd rani i pozni. 8 Trpite, dakle, i vi i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji približi.

11 Gle, blažene nazivamo one koji pretrpeše. Trpljenje Jovljevo čuste, i posledak Gospodnji videste: jer je Gospod milostiv i smiluje se.

22 Duše svoje očistivši u poslušanju istine Duhom za bratoljublje nedvolično, od čistog srca ljubite dobro jedan drugog, 23 kao prerođeni ne od semena koje trune, nego od onog koje ne trune, rečju Živog Boga, koja ostaje doveka.

24 Jer je svako telo kao trava,

i svaka slava čovečija kao cvet travni:

osuši se trava, i cvet njen otpade;

25 Ali reč Gospodnja ostaje doveka.

A ovo je reč što je objavljena među vama.

9 Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje.

Priča o deset devojaka. Povereno blago. O strašnom sudu.

1 Tada će biti carstvo nebesko kao deset devojaka koje uzeše žiške svoje i iziđoše na susret ženiku. 2 Pet od njih behu mudre, a pet lude. 3 I lude uzevši žiške svoje ne uzeše sa sobom ulja. 4 A mudre uzeše ulje u sudovima sa žišcima svojim. 5 A budući da ženik odocni, zadremaše sve, i pospaše. 6 A u ponoći stade vika: Eto ženika gde ide, izlazite mu na susret. 7 Tada ustaše sve devojke one i ukrasiše žiške svoje. 8 A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja svog, jer naši žišci hoće da se ugase. 9 A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje je idite k trgovcima i kupite sebi. 10 A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i gotove uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. 11 A posle dođoše i one druge devojke govoreći: Gospodaru! Gospodaru! Otvori nam. 12 A On odgovarajući reče im: Zaista vam kažem: ne poznajem vas. 13 Stražite dakle, jer ne znate dan ni čas u koji će Sin čovečiji doći.