1 Breme Moavu.

Da, obnoć se raskopa Ar moavski

i propade;

da, obnoć se raskopa Kir moavski

i propade.

2 Otide u dom i u Devon,

na visine, da plače:

Moav će ridati za Nevonom i za Medevom,

sve će mu glave biti ćelave,

svaka brada oskubena.

3 Po ulicama će njegovim pripasivati kostret,

na krovovima njegovim i na ulicama njegovim

sve će ridati suze lijući.

4 I vikaće Esevon i Eleala,

do Jase čuće im se glas;

i vojnici će moavski vikati,

duša će se u svakom uzmučiti.

5 Srce moje vapije za Moavom;

begunci njegovi pobegoše dori do Sigora

kao junica trećakinja;

jer će se ići uz brdo luitsko plačući,

i putem oronajimskim razlegaće se jauk.

6 Jer će nestati voda nimrimskih,

jer će posahnuti bilje, nestaće trave,

zeleni neće biti.

7 I zato što su ostavljali i što su čuvali

odneće se na potok arapski.

8 Jer će vika ići oko međa moavskih,

do Eglaima jauk njihov,

i do Vir-Elima jauk njihov.

9 Jer će se voda dimonska napuniti krvi;

i još ću dometnuti Dimonu,

na begunce moavske i na ostatak zemaljski poslaću lavove.