1 Siona radi neću umuknuti,

i Jerusalima radi neću se umiriti,

dokle ne izađe kao svetlost pravda njegova

i spasenje se njegovo razgori kao sveća.

2 Tada će videti narodi pravdu tvoju

i svi carevi slavu tvoju,

i prozvaćeš se novim imenom,

koje će usta Gospodnja izreći.

3 I bićeš krasan venac u ruci Gospodnjoj

i carska kruna u ruci Boga svog.

4 Nećeš se više zvati ostavljena,

niti će se zemlja tvoja zvati pustoš,

nego ćeš se zvati milina moja

i zemlja tvoja udata,

jer ćeš biti mio Gospodu

i zemlja će tvoja biti udata.

5 Jer kao što se momak ženi devojkom,

tako će se sinovi tvoji oženiti tobom;

i kako se raduje ženik nevesti,

tako će se tebi radovati Bog tvoj.

6 Na zidovima tvojim, Jerusalime,

postavih stražare,

koji neće umuknuti nikada,

ni danju ni noću.

Koji pominjete Gospoda,

nemojte ćutati.

7 I ne dajte da se umukne o Njemu

dokle ne utvrdi i učini Jerusalim slavom na zemlji.

8 Zakle se Gospod desnicom svojom

i krepkom mišicom svojom:

neću više dati žito tvoje neprijateljima tvojim da jedu,

niti će tuđini piti vino tvoje, oko koga si se trudio;

9 Nego koji ga žanju, oni će ga jesti

i hvaliti Gospoda,

i koji ga beru oni će ga piti

u tremovima svetinje moje.

10 Prođite, prođite kroz vrata,

pripravite put narodu;

poravnite, poravnite put,

uklonite kamenje,

podignite zastavu narodima.

11 Evo, Gospod oglasi do krajeva zemaljskih;

recite kćeri sionskoj:

evo, Spasitelj tvoj ide;

evo, plata je Njegova kod Njega

i delo Njegovo pred Njim.

12 I oni će se prozvati narod sveti,

iskupljenici Gospodnji;

a ti ćeš se prozvati:

traženi, grad neostavljeni.